KANCER PROSTATE U EMISIJI "POSLE RUČKA": Pozitivan i optimistički stav je taj koji vodi ka uspehu, a depresivan pacijent je jednako maloj verovarnoći uspeha u izlečenju!

 

 

 U najgledanijoj popodnevnoj emisiji „Posle ručka“ voditelj Vanja Bulić  razgovarao je sa gostima o bolesti koja svakim danom sve vIše „stiže“ mušku populaciju širom sveta.

Rak prostate je jedna od najčešćih bolesti koje pogađaju muškarce nakon 50. godine.

Da li je smrtnost od ove bolesti ista bez obzira na vrstu terapije?

 Gosti u studiju bili su: prof.dr.Zoran Džamić direktor Klinike za urologiju KCS(urolig), prof.dr.Marina Nikitović Institut za onkologiju i radiologiju Srbije (onkolog), Sobodan Mojsin pacijent/predstavnik Udruženja pacijenata obolelih od raka, Dinka Vukotić urolog.

 Pregled prostete je nešto što muškarci izbegavaju. Kada se ustanovi bolest i kada se reši problem pacijenti obično kažu „da sam znao, ovo bih uradio mnogo ranije“. Ima i onih koji kažu da su mogli još da trpe.

 - Imali smo sinhronizovanu akciju i zajednički smo sproveli ideju o preventivnim urološkim pregledima koji su vezani za prostatu. Pregledali smo 2600 pacijenata na nivou cele Srbije i uspeli smo da izdvojimo 50 pacijenata koji su potencijalni pacijenti koji mogu da obole od karcinoma prostate. Mi na klinici svakodneno radimo biopsije tih pacijenata. Ultrazvučni pregledi su nam pomogli da otkrijemo pored problema sa prostatom i druge skrivene bolesti. Od tumora bubrega, do cista koje moraju hirurški da se otklone. Ova akcija se pokazala kao jako dobra i treba je i u budućnosti radti – istakao je prof.Dr.Zoran Džamić

 Da li je moguće da karcinom može da se prikrije, sakrije i da se otkrije nešto drugo, neka druga bolest na koju se nije ni pomislilo?

- Mnoge bolesti kada se otkriju one su u poodmakloj fazi, nema nikakvih simptoma. Karcinom pluća kada je operabilan se retko nađe, a kada se otkrije on je već u poodmakloj fazi. Kod žena mamografijom možemo da posumnjamo da se radi o karcinomu dojke. Jedan od načina da se otkrije bolest je kada žena primeti oteklinu koja je tumor. Žene jednom mesečno treba da urade palpatorni pregled dojke i ako primete nešto da odu kod lekara. Na osnovu radioloških metoda može da se posumnja na bolest, mora da se uradi biopsija i patohistološki nalaz. Na osnovu toga se odrađuje dalji tok lećenja. Postoje stvari koje na mogu da se palpiraju i zbog toga mora da se uradi skrining. Maligne bolesti su široka oblast, svaka ćelija može da razvije malignu bolest. Dosta blesti je izlečivo ako se otkriju na vreme. Postoji strah od malignih bolesti, ali su one izlečive – prof.dr.Marina Nikitović

 

 

Kada teba početi sa pregledima?

- Oko 50 godine treba da se krene sa pregledima, ali ako je nasledno oboljenje prostate moraju pregledi da se rade mnogo ranije. Pregled prostate mora da se sastoji iz tri dela. Prvi je ultrazvučni, drugi je PSA analiza iz krvi koja je jedan od faktora preko kog možemo da vidimo sve i treći je rektalni pregled kada se napipa prostata i rektalni pregled je poslednja dijegnoza koja kompletira celu slagalicu i daje nam kompletnu sliku – rekla je Dinka Vukotić urolog i istakla da je pravilan odnos prema pacijentu najvažniji kao i obaveštavanja pacijenta od starta lečenja od čega boluje, koji je način lečenja i koliki je rizik, dali ga ima ili nema.

- Pacijetu morate da kažete od čega boluje i on mora da učestvuje u tome i da bude saglasan sa tim. Ne možete da kažete pacijentu da treba da ide na operaciju, ali da mu nije ništa. Posle toga mora da ide na zračenje, a onda da mu kažete da mu nije ništa. Mora pacijentu od starta da se kaže šta se dešava da bi on mogao da se i posavetuje sa psihologom i da učestvuje u celom oporavku.

 

 

Sobodan Mojsin je  pacijent i predstavnik Udruženja pacijenata obolelih od raka koji 17 godina živi sa dijagnozom ove bolesti i uspešno prolazi svaku bitku. Kako ste otkrili bolest.

- Ja tada nisam razmišljao o tom PSA, jer nisam imao nikakvih zdravstvenih tegoba. Otišao sam ipak na pregled i kada sam video papir na kome su bili moji rezultati, bio sam šokiran. U rasponu verdnosti PSA od 0-4 ng/mL, moj rezult je bio 100ng/mL. Po mom iskustvu ovo je bolest koju čovek nosi u sebi, a nije ni svestan šta se u njegovom organizmu dešava – rekao je Sobodan Mojsin i nastavio svoju priču

- Otišao sam kod lekara, izvadio sam tumor marker i kontaktirao lekare i prijatelje da bi znao kako da reagujem i šta da radim. Jedan od lekara je rekao da mi je sve otišlo na kosti. U tom trenutku čovek ne zna kako da reaguje. Zvali smo prijatelje i nekako su se utisci slegli. Kranuli smo na preglede. Uradili smo rektalni pregled prostate i ustanovili da postoji zadebljanje, uradili smo biopsiju i ustanovnljeno je da je u pitanju kancer i da je operacija ono što je nužno. Promeni se način razmišljanja. Trebao sam da shvatim šta se dešava – rekao je Slobodan Mojsin i kada je shvatio protiv čega se bori, dao se u borbu i ni jednog trenutka nije odustajao. Promenio je način života i jako mu je bila važna podrška okoline, najviše od porodice jer čovek pada u silne krize.

Šta je prostata i koju finkciu ona ima kod muškaraca?

- Prostata je žlezda kod muškaraca i kod karcinoma prostate govorimo o hormonima. Da nemamo testosteron, ta naša prostata bi bila mnogo manja. Testosteron se luči u testisima i u kori nadbubrežne žlezde. Sa godinama fiziološka težina prostate se povećava. Što se tiče funkcije pored ostalog ona oblaže mokraćn kanal. Prostata postade glavnu uzročnik smrtnosti muškaraca i na trećam mestu je u svetu kao uzrok smrtnosti. Novembar mesec je mesec posvećen karcinomu prostate. Ono što muškarci terebaju da znaju je da moraju da idu na redovne preglede koji traju i manje od minut. Mi dobijemo mnogo informacija, a pacijent bude miran i zna da je zdrav. Karcinom prostate je izlečiva bolest kada se otkrije na vreme – rekao je prof.dr.Zoran Džamić  i naglasio da je razlog zbog kojeg se ne ide na preglede je stid jer se radi o intimnoj zoni i da je taj „mačo“ momenat ipak više posvećen brizi ka ženama i normalno je da je u čovekovoj prirodi da se boji.  

- Veoma je bitan psihički momenat kod pacijenta. Pozitivan stav i optimistički stav je taj koji vodi ka uspehu, a depresivan pacijent je jednako maloj verovarnoći uspeha i izlečenja – istakao je prof.dr Zoran Džamić i dodao da se povećao broj oboljevanja od karcinoma u regionu posle bombardovanja, pa i od karcinoma prostate.

- Mi na teritoriji Srbije sada imamo 3000 novodijagnostikovanih, ranije nije bio toliki broj.  Oko 900 je smrti na godišnjem nivou i taj broj nije zanemariv.

 

 

 Koliko se pripremate da saopštite pacijentu da boluje, da li vam treba psihička pripema ili je to sada već rutina.

- To treba da se uči na fakultetu i u školi. To se zove komunikacija sa pacijentom. Taj razgovor se uči, ja sam učila od svojih profesora na fakultetu  i kao za sve što postoje vodiči tako bi trebo da postoji i vodič za razgovor sa pacijentima. Da ne bi davalo mogućnost ispada lekara, koji neadekvatno razgovara sa pacijentom. Ja razgovaram sa pacijentom uz svedoke u ambulanti u prisustvu medicinske sestre ili doktora, eventualno sa nekim od članova porodice ako pacijent želi to. Sa mnogim situacijama se mi susrećamo. I kada dajem informaciju moram da imam svedoka. To je psihološki momenat. Vi u tom momentu pričate o delikatnim stvarima. Svojim studentima pričam da svaki medicinski dokument je potencijalni sudski i da moraju da stoje iza svake svoje reči, dijagnoze i postupka koji su pothranjeni sigurnim znanjem – rekla je prof.dr.Marina Nikitović.

 

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost