6°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: HappyBSC

MAMA DOKTORKA I NJENA ĆERKA OBUZDALE SU ZVER Njih dve orošena, a on krut kao kamen - igra je počela!

Sad već spadam u matore, i žena me ladno pupšta da zvrjim okolo, ubeđena da se samo sećam okretnih igara, ne shvatajući da jurim i dalje kao da mi je devetnaest. Misli, to što se kresnemo dva puta nedeljno, sreda i subota, misionarski i u potpunom mraku, kako je propisano zakonom o dosadnom dugotrajnom braku, predstavlja moj plafon. Ne kapira da je i dalje skeniram ribe, da mi je stalno pica na pameti, pa koja mi se učini moj broj, zabalavim ko besno kuče, zalepim se, i tako teram dok ne uteram. A ima svašta. Valjda ova nesretna vremena, pa i žene lude ko i mi muški, neke i luđe…

Onomad u autobusu, krkljanac, kao i uvek, a neka mala plava, ne vidim lice, stoji ispred mene i trpa mi mirisnu kosicu u nos. Nazire se uvce i deo obraza, čista, vidi se meka, puter kožica. Zimska odeća, ne mogu da joj osetim telo iako smo nagurani jedno na drugo.

Izlazi pre mene, a na istoj stanici. Ali, dok je silazila, iskrete joj se zglob, izdade noga, prosu se ribica po blatnjavom trotoaru. I, kao što to obično biva, niko da je pogleda. Ja, kako sam izašao iza nje, priđem, pomognem joj da se digne, pokupim neke kese što su joj ispale i tašnu. Narod okolo, neko ravnodušno gleda, neko se gura da uđe u autobus, neko i ne primećuje ništa. I ja je nekako izvučem u kraj da nas ne muvaju. Pitam je da li je dobro, a pridržavam je ispod pazuha. Zahvaljuje mi. Krivi lice, ne valja. Mnogo je boli zglob, taj iskače svaki čas, opet je uganula.

PROČITAJTE I...

U ZGRADI PREDSEDNIŠTVA, TAČNO U 9 ČASOVA: Pred PREDSEDNIKOM VUČIĆEM je sledeći IZAZOV!

PROFESORI PRESELILI KATEDRE U DVORIŠTA, nastavne AKTIVNOSTI pod VEDRIM NEBOM: Oglasio se i ministar Šarčević!

LEGENDARNU SPIKERKU NAPAO STAFORD, DOK JE VLASNIK PSA SAMO GLEDAO: Sva u MODRICAMA, PODLIVIMA, šok PRIZOR!

KRVAVA IZAŠLA NA TERASU NA SLAVIJI ODMAH NAKON ZLOČINA: Osumnjičena TVRDI da se BRANILA!

DONALD TRAMP O PANDEMIJI: "Korona virus će nestati, na kraju krajeva ću ja biti u pravu...!"

Ja joj dodam njenu tašnu, one kese držim, kažem da ću je ispratiti kud je krenula ako je blizu. Imao sam neki ne mnogo bitan sastanak, moglo je i malo da se zakasni. A pošto sam je bolje pogledao, slatko srcoliko lice, napućene usnice, plave oči… Do dvadeset i pet godina. Istina, može da mi bude najmlađe dete, ali se ne računa, pošto nije moje…

Kako da ne pomognem sirotici u ovom bezdušnom svetu, kad već ništa ne košta. Mislim, ja se već konsultovao sa ovim mojim. Iako je budala, misli samo kako da piša i jebe, više je pičkoljubac nego čovekoljubac, ali, ovoga puta se opoštenio. Dao mi je za pravo da treba da joj se nađem.

A ona ne može ni da korakne. Kaže ide kući, tu, sto metara iza ćoška. Može. Dodam joj onu njenu tašnu, a ja držim kese. Da zna da sam solidan čovek. Onda joj poduhvatim ruku preko leđa, pa šaku pod desno pazuho, ona korača desnom nogo, a umesto leve rade moje dve. I odvučem je do kuće. Sada, lift radi, treći sprat, ja je doveo do vrata, i kao pozdravljam se, a već me trese. Ovaj moj se zalaufao. Moja šaka ispod njenog pazuha, stalno se češala o sisicu, iako je kroz zimsku jaknu, pa mu slala signale.

Nego, ona ne da da idem. Da uđem, moli, Nije joj dobro, ne sme da ostane sama. A u mene je stekla poverenje. Jasno joj da nisam neka baraba. I da nas dvojica odlučismo da ostanemo dok joj treba pomoć, makar jednog od nas. Uđem pomognem joj da se raskomoti. Otkažem mobilnim sastanak. Pridržim je, skinem joj jaknu, pa džemper, pa vidim ostala u nekjoj tesnoj majčici, počinje malo iznad ušiljenihh bradavica, završava se mnogo pre pupka.

A miriše kao da su je eksprsenom poštom poslali iz raja. Mnogo slatka i super građena mala, perfektno pakovanje. I to se vidi, original

Sad, ona sela na trosed, ja da joj izujem čizmice. Zbog one noge što je boli. Kako sa zapeo, držim joj nogicu jednom rukom ispod kolena, drugom vučem čizmu, savijen iznad nje, samo što joj ne uvalim nos u brazdu između mirisnih sisica. Ona se mršti, jaukne, pa mi se odmah posle toga slatko osmehne. Budalaš mi se ukočio. Nozdrve mi se šire. Osećam, onim posebnim čulom, moglo bi da padne cepanje sve u šesnaest. Kad smo skinuli čizmice, treba i farmerke da idu dole, pa hulakopke. Da se dođe do otoka.

- E, to ću sama - kaže.

A ja, ako me ne mrzi, moli me da odem do kupatila, iznad ogledala je pakovanje morske soli, a ispod lavaboa lavor, pa da sipam mlade vode, i tu so, pa donesem. I peškir i bade mantil. I dok skuvam kafu, biće taman sve spremljeno da ona potopi nogu. A kafa je u kujni iznad šporeta i tako dalje…

Ja sve odradim, vratim se sa kafom ona, nije skinula pantalone i hulahop. Mnogo je boli, ne može da se tako pokreće. Šta ćeš kad ja moram sve. Budalaš se uzdrvio i oglavatio vidi se, i on željan da pomogne. Ako je to pomoć. Onda je sve počelo brzo da se odvija. Ona se oduprla ručicama o trosed, izdigla guzu, dole oslonjena na desnu petu. Ja joj polako skinem farmerke, ma nije je uopšte bolelo. Međutim, kad sam uhvatio hulahop, dohvatim o istom trošku, ne primećujući, i gaćice. Male gaćice, tange, ko pola dlana prizirne, neprimetne ko paučina. Ako igde imaju najmanje tange na svetu, onda su baš to ove. More ni ja ni ona nismo primetili. Nego se ja užurbao, da joj stavim nogu u onu mlaku vodu i morsko so, a ona srkuće kafu.

I onda da se prevrnem kad sam klekao ispred troseda, da joj malo masiram taj zglob i stopalo u slanoj vodi, ona normalno raširila one lepe nogice, a ono… na mene namiguje jedna lepo frizirana, malecka pica. Mala, pa svetloružičasta, fino vaspitana pica, nit se sinula nit se napela, samo veselo, ali pristojno namiguje.

Odozgo zrne kao mala jagoda, a dole picine usnice kao neka mala leptirova krila. Čisto prosečeno. I sve glatko izbrijano, mekano, i na videlu. A prema pupku se širi čiroki friz. I šta tu bez misli i pomisli, iz mesta sam zakucao jezik. Najdublje što sam mogao. Naravno da se trgla. Pljusnu mi ona kafa po čelu. Naravno da me je odmah cimnula za kosu i digla mi lice prema sebi. Ali, kada je videla kako sa uvrljio, kako sam zabalavio, a valjda je i ona nešto osetila, samo je promrmljala.

- Ajde sad dovrši! – i pustila mi kosu.

Onda me je neko vreme držala za uši i komandovala gde i kako da radim, kada ide samo jezik, kada ga prate prsti, tražila je i makaze, da joj i guza ne ostane uskraćena

A ja sam bio vredan i poslušan, a i ona, prućila se sa strane, oslobodila prijatelja stega i uzela ga u usta. More, onda kad je njoj bilo prelepo ja krenem u ofanzivu, ne sećam se, uglavnom, kad sam joj svršavao u usta i ja san srkao iz njene česmice i trpao joj prste u ribicu. A stvarno, na oko je taj pičon bio tako mali i tesan da sam mislio da ni moj prst neće moći da uđe.

Posle sam stvarno klečao ispred nje, i masirao joj povređeno mesto. I šetao pogledom od blistavog, zadovoljnog, i zadovoljenog lica i nasmešenih okica i usnica, do zadovoljne pice čija su mala krilca sada bila široko razmaknuta, a rupica se smeškala na mene namigivala mi i izazivala me… A budalaš se, na njeno a i moje čuđenje, opet dizao u vis, stremio negde. Dobro, možda je dobijao inspiraciju, jer sam joj onako nakrivljen nad njom onako malom, gde je sve iz svakog položaja na dohvati ruke, uz masažu i ljubio ona medna usta, i slatke oke i muljao sisice, to jest bradavice i usnama i jezikom i lickao pupak i šamarao klitoris, a bogami, bio sam mnogo žedan, jer sam se stalno vraćao da jezikom nađem još malo vlage u božanstvenoj rupici. I uopšte, ponašao sam se kao da nikad nisam čuo za sidu, žuticu, herpes…

Ne znam kako mi je to odjadnom sinulo, ali me je i odmah ukočilo. Ako… A ona je primetila taj bljesak što me je uzdrmao, i onako zavaljena, smešeći se rekla da ne brinem, kao što ni ona ne brine, jer, odmah je shvatila, po mom ponašanju, da mnogo volim pičku, ali da nisam baš lud da srljam u rizike, i da je sigurna da sam čist i zdrav, a ona kao studentkinja medicine, i dete dva, istina razvedena lekara, zna da se čuva, i da se na golo daje samo kada je sto posto sigurna.

Ja sam se, naravno odmah povratio, a ona je preduzela neke korake, i uzela u ručice onog nesretnika, koji se, u deliću sekunde prestravljen, bio zavukao u svoj omotač, i pomogla mu blagim milovanjem da lepo opet krene u život. I čim je on došao sebi, odmah se zavukao, valjda da se onako postiđen, skloni od pogleda, dakle, zavukao se skroz, do korena, u onu njenu tesnu picu rupicu. Ona leži na leđima, ja na njoj. Njena leva noga ispod mene, desna noga oko mojih butina, rukice oko mojih ramena.

Ja polako, pomalo, bockam, ona polako meškolji guzom. Ja je cmačem u teme, ona mi lizuće i gricka bradavice na grudima. Svo vreme sam bio oslonjen o laktove, da je ne gnječim sa svojim sto kila

I tako nas je zatekla njena keva. Ali pristojna žena, nija nam ni stavila do znanja da je tu, da nam ne kvari posao. Posle kad sam bio pri kraju, gurnem joj palac u bulju, i ona odmah krene da svršava. Krenem i ja. Uf, što je to bio vatromet. Nikad, ni kad sam skidao đane, nisam bio u ovako nečem tesnom, pa pasent, pa lomikurnom. Osećao sam svaki milimetar njene unutrašnosti celom površinom tela, ma mozgom, a samo je moj mali bio unutra. A tek njeno cijukanje, onaj dašak kada kaže.

- Toooo… Tooo… – i miris te kože, i zamućene oke, i zamršena kosica…

Ko to nije doživeo ne zna zašto treba jebati. E, kad je on omlitavio pa ispao, ili ga je njena pikica svojim nežnim grčanjem izgurala, ja se sklonim, da je ne davim svojom težinom. I tek se uključila i keva. Progovori iza mojih leđa.

- Una jesi li ponudila gosta kafom? - pita.

Ja u šoku, nepokretan. Kada nisam umro. Kad bi mogao da isparim, i bez gaća. A ona ništa.

- E mama da te upoznam sa jednim divnim gospodinom, koji mi je danas mnogo pomogao. A kako se ti zoveš? – kaže mami pa pita mene.

Stvarno, mi se formalno dotle nismo upoznali.

- Ja. Ja, ja sam Todor…

- E mama da te upoznam sa Todorom… Jedan od retkih preostalih džentlmena u Beogradu. Tošo, ovo je moja mama, Jelena…

- Milo mi je… – kaže mama Jelena.

I ustaje sa fotelje, u koju se bila smestila da odgleda rijaliti šou. Pruža mi ruku, ja ne znam, šta da radim. Do malopre sam držao kitu u pici a palac u bulji njene ćerke, budalaš mi visi i cedi se. Ništa Pregrmim nelagodu, prihvatim ruku, naklonim se, poljubim ruku.

Uzgred primećujem, perfektna pička, mada vidi se, ima joj jače od četrdesetak godina. Kako mala reče, doktorka. Pa, kod nje bismo stalno išli na lečenje. Obojica. Isto razmišljamo. Kretan on, kreten ja. Do pre minut smo bili u gostima kod ćere, sad nas već okupira ideja o mami. I pasuje mi, negde je mojih godina, u stavri mlađa, al taman za mene. A ladna ko kamen. Pa se setim, šta ima, ona je ovo i studirala, zna, bila je i udata, koliko golih pacijenata vidi dnevno. Istina, ne na njenoj ćerci.

- A sad izvinite na kratko… - kaže gospođa Jelena.– Dvadeset i četiri sata sam dežurala, samo da se osvežim pa ću doći da vam pravim društvo, ako me primate!

I ode u kupatilo.

- I šta sad… - pitam, sav zgranut Unu.

- Baš ništa! - sleže ona ramenima.– Mi smo do kraja otvorene jedna prema drugoj, nema potrebe da se stidimo, ili oblačimo. Videla je sve šta ima da se vidi, i sad da se femkamo… bez veze…

Stvarno, bez veze. I kad me je zamolila da skoknem u kujnu da skuvam kafu za mamu, voli slađu, ja sam bez reči, onako go, sa otegnutim, još mokrim golaćem, otišao. Doneo ja kafu, propisno serviranu, i malo šećera pride, ako nisam dovoljno zasladio, i sad, sedim pored Une, milujemo se, mazuckamo, ali sam ja ipak nekako napet, nije mi… Dođe i gospođa Jelena. Mokra crvena kosa, bade mantil, meke papuče. Ajde da popušim još jednu, da ne ispadnem da bežim kao kurva, ali da ne otežem. Krajnje neprijatna situacija.

- Smem li da zapalim? - pitam.

Gospođa Jelena klima glavom, pa moli i ona jednu, ostala sam noćas bez duvana, a sada je, umorna zaboravila da kupi. Palim njej, pa sebi. Kako se malo nagnula vidim lep, dozivajući razdeljak među sisama. Onda se zavalila u fotelju, tap llevu nogu preko desne, sevnu butka. Ona nehajno navlači frotir preko, neposlušan je, stalno klizi, ona ga ostavlja.

Butina me ozbiljno posmatra. Kako sedim na pola dupa pored ispružene Une, a ona me nežno zalubljeno gladi po leđima, ne mogu da prekrstim noge, da ga makar malo uklinim sa videla. Jer, blesav je skroz, meda se nešto, opet bi da se vostdiže. Gospođa Jelena se povija napred, opet me gleda onaj njen razdeljak, dohvati šoljicu, srkne.

- Ovakvu kafu volim… - kaže.- Mlaka je, može odmah da se pije. Ali da je malo slađa…

Ja joj pokazujem tacnicu sa šećerom, ona se smeši ubacuje jednu kockicu u kafu i onda se osvrće. Bespomoćno sleže ramenima. Nemam kašičicu. Ja ustajem.

- Izvinite, sasvim sam smetnuo sa uma, u blesavoj sam situaciji, go sam u tuđoj kući uzigravam domaćicu. Pa da prođem pored nje, hoću u kujnu po kašikicu. Njena šaka na mojoj butini zaustavlja me.

- Nema veze, pomoćićemo se sa ovim što imamo…

Prinosi šoljicu mojim preponama, hvata balavka, glavić u šoljici, meša njime kafu. Ja stojim kao mermerni kip. On, kreten, reaguje. Onda ona sa žaljenjem primećuje da joj se cigareta ugasila, a uz kafu joj prija pušenje, i op, on je već u njenim ustima. Mešavina sokova njene ćerke, moga svrša, kafe…

Gospođa Jelena misli da je kombinacija mirisa i ukusa savršena. On se skroz oskočoperio. Drhti osamnaes santimetara poludelo, skočilo bi to sad naglaviačke i ušo kao bušon pod naponom, samo da se duboko uvuče. Znam budalu, tolike smo godine zajedno. Samo ne znam odakle mu tolika kondicija. Ubiće me. Ja sam već odavno iscrpljen. A opet, on me vuče.

Gospođa Jelena ga ostavlja za čas, pridiže se, smandrljava sa sebe frotir, zavaljuje se natrag u fotelju, širi noge i vično ih diže na naslone fotelje, pica zinula u mene,dobro orošena, dlačice se oko nje slepile. Sjajna, očuvana riba, u sjajnom položaju. Ne kaže ništa, ali ako ovo nije zahtev…

Savijam se, s obe ruke hvatam naslone, podlakticama joj još malo teram noge u stranu te se bulja izvlači još prema pica joj se otvorila ko na tanjiru. Privlačim se, on njuška oko razreza, lupka je u klići, mazi se gore dole, i onda nađe gde bi, i op! Ulete do koske!

I poče ukucavanje. Sudaraju nam se tela tamo gde smo najistureniji jedni prema drugom, ona me obuhvatila jednom rukom oko vrata, drugom se trlja po sisama, veće su od ćerkinih, ali mi deluju tvrdo. Onda dva prsta gura pored njega u svoje rupče, pa ih zatim malo sisa, opet ih gurne dole, pa daje meni da posisam.

Zatim me gura od sebe, ustaje, obilazi oko fotelje, prelama se preko naslona. Ja sem odmah tu, guram joj ga u ribu zguza, ulazi beskrajno duboko, i baš mu je lepo. Nije tesna kao ćera, ali nije no cokula. Mnogi su tuda potrolirali, ali je dooobra.

Šljapka koža o kožu, pica pevuši, ja sad mogu da joj gnječim sise, tvrde su i vidi se njene, guram joj i palac u bulju, srećno ječi, meša. Niz butine mi se sliva nešto. Nije se upišala, samo je carski mokra. Eh, da je više ovakvih pičaka, svet bi bio mnogo lepši.

Pogledam u Unu, ona onako ispružena na trosedu, prstići jedne ruke u pici, druge u ustima. Gleda nas sneno i smeši se. Ali su se zbog nečeg oni njeni drčni sisići upiljili u mene. Svršili smo zajedno, ja i gospođa mama, s tim što je ona svršavala dugo, dugo…

Posle nam je iznela po konjačić, da se malo osvežimo, pa mi ga je opet digla, bez mnogo problema, pa sam onda mogao da se igram sa njima dvema, jer je prešla kod Une na trosed. Malo jednu, malo drugu, malo pica, malo guza, malo usta. Obadve su bile varski prave ribe, mala presretna, starija pasent, i jedino što je gospođa mama tražila da finiširaju u njenim ustima. E, to je bilo najbolje na svetu. Drkala ga je resicom, krajnicima, valjda, jer se nikad nisam tako moćno istresao nekoj ribi u usta.

Onda smo lepo svi istuširali pa obukli, Una je već mogla malo po malo na onu nogicu, pa joj nije trebala pomoć da ćopka po kući. I onda smo popili još jednu kafu, veoma slatku, i gospođa mama mi je objasnila da se ona inače ne meša u ćerkina posla, nego kad je videla kakav sam, a da je Una ozleđena, morala je da se žrtvuje, da se poturi, da spase dete od preteranog naprezanja. U takvoj situaciji jednom je dobro, čak lekovito, pa i dva puta, ali njoj se učinilo…

Ja sam mudro klimao glavom, hvalio njeno majčinsko osećanje dužnosti i požrtvovanje, ozbinju brigu za dete, i naravno, pošto saam skroz zajedbao sve obaveze za taj dan, rešio da idem pravo kući. A i red bi bio da se odmorim. Naravno da sam dobio poziv da navratim kad hoću, samo da  se prethodno čujemo i ugovorimo sastanak. A morao sam, sebe radi, pri opraštanju da im gurnem po dva prsta u pice, da imam šta da mirišem do kuće. One su se baš slatko smejale, i predložile da im pomognem da patentiramo parfem picin sok. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti