15°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: happyBSC

BILA SAM NJEGOVA POKORNA ROBINJA! Načinio je od mene FUFICU ŽELJNU NJEGOVE BATINE!

Nataša je sebe morala da podseća da je ovo želela. Crna traka preko njenih očiju nije joj dopuštala da išta vidi. Svaki zvuk koji je mogla da čuje u sebi je zato nosio pretnju. Čak i zvuci koje je prepoznavala, ali bilo je mnogo više onih nepoznatih.

Koža joj se jezila. Obukla se po njegovim uputstvima. On je vodio celu igru od samog početka. Takav je bio dogovor. Ona je na to pristala. Ona je to želela. Pomagalo je setiti se toga. Jer, spisak odeće koji je od njega dobila bio je tek prva stvar zbog koje je osetila da joj se lice crveni. Ali poslušala je, igra je bila takva, na to je pristala. Mrežaste crne čarape. To je bila jedna od stavki na spisku. Obukla ih je. Za njega. Ove čarape bile su jedini deo odeće koji je još uvek imala na sebi. Sve ostalo morala je da skine, po njegovom naređenju, pred njim. 

Koža joj se ježila, što zbog svežeg vazduha u prostoriji, što zbog straha. O, da, straha je bilo. Natašino srce lupalo je teško i glasno. Svaki zvuk, stvaran ili zamišljen terao ju je da poskoči. Nije mogla ništa da vidi kroz povez. Nije mogla da izvuče ruke iz kožnih lisica kojima su bile vezane i podignute visoko iznad njene glave. Kada ju je vezao, njen tamničar je zakačio lisice za metalnu kuku pričvršćenu za lanac očigledno namenjen u ove svrhe. Zatim je lanac pomoću posebnog mehanizma povukao na gore, povlačeći i Natašine ruke. Onda ju je tako ostavio i otišao. 

Morala je da stoji na prstima. Podesio je dužinu lanca tako da je samo prstima i jagodicama stopala doticala pod. Nataša je bila potpuno bespomoćna. Nataša je bila potpuno slepa, vezana, bespomoćna i uplašena. Čekala ga je da se vrati osluškujući zvuke koje je proizvodio negde na spratu. Drhtala je. Delom od hladnoće, delom od straha. Delom od napora da se održi na vrhovima prstiju. Nataša je ovo sama želela. Kada mu je saopštila svoje fantazije on nije ništa rekao. Dugo vremena. A onda je došla lista zahteva. Dugo ju je proučavala boreći se sa sukobljenim emocijama. A onda je pristala. Jer je to želela. Ponavljala je to sebi.

Ponavljala je to sebi kada su zvuci postali bliži i otvoreno preteći. Prvo škripa kvake pa otvaranje vrata. Teški koraci na stepeništu. Pretrnula je, čekajući da joj se obrati. Koraci su se zaustavili. Bio je negde iza nje. Negde blizu nje, čula ga je kako diše. Nije se usuđivala da ista kaže. On, on je bio taj koji će se njoj obratiti kada bude odlučio. Poskočila je kada je osetila njegove šake na svojim bedrima. Opekle su je kao vatra. Osetila je kako joj se u glavi vrti, kako joj se bradavice ukrućuju a noge otkazuju poslušnost. Nije ovo očekivala. Uspeo je da je iznenadi. Sa usana joj se oteo prigušeni vrisak.

- Bojiš se? - čula je njegov šapat na nekoliko milimetara od svog uva dok su njegove šake pohlepno stezale njenu kožu. 

- ...da - odgovorila je.

Grudi su joj se ubrzano podizale i spuštale dok se borila za dah. Imao ju je. Imao ju je potpuno u svojoj vlasti. Sada je toga po prvi put postala potpuno svesna. Čula ga je kako se smeje dubokim, tihim glasom. Njegova desna šaka se pope uz Natašina rebra i poče da steže njenu dojku.

- Pali me tvoj strah - rekao joj je.- Pali me što si potpuno bespomoćna.

Sada je obema rukama držao njene dojka i masirao ih kružnim, jakim pokretima prstiju. Nataša se borila za dah.

- Sada mogu da ti radim šta god hoću, šta god mi se svidi.

Znala je. Znala je da je u pravu. Bila je potpuno prepuštena njemu na milost i nemilost. Voljno mu je predala kontrolu nad sobom onda kada je odlučila da proba svoje fantazije uživo. Sada je drhtala i pitala se da li je napravila dobar izbor.

- Budi dobra devojčica i sve će biti u redu - rekao je.

Pretnja u njegovom glasu prethodila je značenju.

- Ako ne budeš dobra... - zastao je.- Ako ne budeš dobra, već ću pronaći način da te ubedim da radiš ono što ja hoću.

Stresla se od njegovog vrelog daha na svom uvu. Bio je na svega par milimetara od nje.

- Da li ti je jasno? - upitao je.

Nataša klimnu.

- Da - rekla je tiho.

- Nisam te razumeo - prosiktao je.

Njegovi prsti pronađoše njene kao kamen tvrde bradavice i stegoše ih. Snažno, grubo. Bolno. To ju je podsetilo.

- Da, da, gospodine! - povikala je užurbano.

- Nemoj to da zaboravljaš - rekao je a njegove ruke nastaviše da istražuju njeno telo.

Osećala se jeftino. Osećala se bespomoćno i jeftino i iskorišćeno dok su njegove šake klizile po njenoj koži. Dodirivao ju je na mestima koja nikada nikom ne bi dopustila da dotakne. Dodirivao ju je gde god je želeo, kako god je želeo. Nije mogla da ga spreči, nije mogla da se odbrani ili da mu se otme. Bila je njegova onako kako je on želeo.

Kada je spustio ruku na njenu zadnjicu i počeo da je miluje, shvatila je da se trese. Nije to bio samo strah. Njegova ruka spustila se niže, otišla na njenu butinu, pomilovala materijal njenih mrežastih čarapa. Čula ga je kako duboko diše. Onda je ruka ponovo krenula na gore. Uz njenu butinu, među njene noge, ka njenim preponama.

- Raširi ih! - naredio je oštro.

Poslušala je. Da li je imala izbora? Nataša je glasno zajecala kada je prstima prodro duboko u nju. Nije bio u pitanju bol. Nije je bolelo. Shvatila je, pomalo postiđeno, koliko je mokra po lakoći sa kojom su njegovi prsti ulazili. Nije bio u pitanju bol, više stid, iznenađenje. Ali, znala je da će ovako biti - osećaj nemoći, osećaj iskorišćenosti. Radio joj je ono što je želeo a ona je bila vezana, bespomoćna, sasvim na njegovom raspolaganju.

- Koliko si mokra. Pali te ovo što ti radim, zar ne? - pitao je sa nekim zluradim prizvukom u glasu.

Nije mogla, nije želela da mu odgovori. Osećala je kako njegovi prsti ulaze sve dublje u nju, sve dublje, sve jače. Ostar bol ju je trgao. Njegova ruka ju je pljesnula po stražnjici. Koža joj je zabridela a sa usana joj se oteo iznenađeni, bolni krik.

- Kada te nešto pitam, ti ćeš mi odgovarati, da li je to jasno? - glas mu je bio čvrst, hladan, preteći.

Zastenjala je.

- Da - a onda se setila.- Da, gospodine!

Progutala je knedlu a onda nastavila.

- Pali me to što mi radite, gospodine. 

Ponovo je gurnuo prste u nju, ovoga puta tri prsta, snažno, nestrpljivo. Nataša je sada glasno stenjala. Pokušala je da se uzdrži, nije želela da on čuje kako stvari koje joj radi utiču na nju, ali nije više mogla da izdrži. Jednom rukom on joj je gnječio dojke, stezao i uvrtao nabrekle, tvrde bradavice. Drugom je radio gore-dole, prodirući prstima sve brže i sve dublje u nju. Osećala se iskorišćeno, upotrebljeno, ovo što joj je on radio nikada nikome nije dopustila. Osećala se kao...

- Kurvetina! - reč joj je zaparala uši.- Kakva si ti kurvetina, Nataša, iz tebe samo curi! 

Ne... Ne... ona nije bila... Ona nije bila... Ali tako se osećala. On je učinio da se tako oseća. On, njegovi prsti i njegove reči. A njeno... njeno telo, ono je imalo sopstvenu volju. Vrtela je kukovima glasno stenjući, vrtela je i nabijala se na njegove prste, dočekujući njegove ubode, pokušavajući da sebe dovede do orgazma. Stid ju je proždirao ali o tome će razmišljati kasnije. Sada je samo želela da svrši, da svrši u njegovim rukama, na njegovim prstima, da svrši za njega, za svog gospodara. A onda, odjednom, njegovi prsti su izašli iz nje, ostavivši je da dahće i vrti kukovima u prazno.

- Nataša, Nataša... - smejao se.- Vidim da ti se ovo dopalo. Zaista si prava kurvetina. 

Njegove reči su je vređale. Ona nije bila... Nije bila to što je on govorio. Ali sada nije mogla da razmišlja o tome, ne sada. Sada joj je bilo potrebno oslobođenje, bio joj je potreban orgazam.

- Gospodine - zacvilela je.- Gospodine, molim Vas... 

Nasmejao se, sada još glasnije.

- Šta, Nataša, šta?

- Gospodine, treba mi... Molim Vas...

Nije mogla da se natera da mu sve kaže. Uostalom, znao je. On je znao.

- Treba ti? - zvučao je iznenađeno.- Šta ti treba, Nataša? Šta jednoj kurvi najviše treba? Kaži mi!

Terao ju je da to izgovori. Osećala je kako joj lice gori od stida. Nije mogla, nije mogla to da kaže... A među nogama joj je gorelo.

 - Treba mi... da svršim... - prošaputala je poraženo.

Ponovo joj je prisšao veoma blizu.

- Znam to Nataša. To se lako vidi kada te čovek pogleda. Ali hoću da mi kažes šta ti je potrebno da svršiš. Reci mi!

Poslednje reči je izgovorio glasnim šapatom pravo u njeno uvo. Instinktivno je uzmakla i zamalo izgubila tlo pod nogama.

- Ne... - prošaputala je.

Oštar bol na njenoj stražnjici. Osetila je kako joj koža gori od udarca.

- Tu reč moraš da izbrišeš iz rečnika. Da te čujem: šta ti je potrebno?

Ćutala je, pokušavajući da dođe do daha. Ponovo ju je udario, pa još jednom, ovog puta njegovi prsti šamarali su njene dojke.

- Brzo! - viknuo je.- Brzo mi reci! 

Nešto se u Nataši prelomilo. Nije to bio bol niti strah koliko poniženje i svest da je pred njim potpuno bespomoćna. 

- Treba mi... Vaš kurac - prošaputala je, poražena i postiđena.

Osećala je kako joj grudi i stražnjica bride od udaraca, osećala je kako joj se oči pune suzama od stida, ali osećala je i kako joj niz butine cure sokovi strahovitog uzbuđenja. On nije ništa odgovorio. Umesto toga, čula ga je iza sebe kako se svlači. A onda ponovo, njegove ruke na njoj. Njegova velika šaka obuhvatila ju je oko vrata. Pribio se uz nju i govorio joj na uvo.

- Znam da ti treba kurac. Znao sam to od prvog momenta kada sam te video. Ali želeo sam da čujem kako to izgovaraš, da to sebi i meni priznaš. Sada ćeš ga dobiti. Sada ću da te jebem onako kako te niko nije jebao u životu. Sada ću da te jebem kao kurvetinu.

Nataša se tresla. Da joj ruke nisu bile čvrsto vezane ne bi bila u stanju da se održi na nogama. Grlo joj se steglo od stida i straha a povez na očima natapao se suzama. Ali dole... Dole je bila sve vrelija, sve vlažnija. Kasnije će imati vremena da mrzi sebe zbog toga. Njegove snažne ruke je dohvatiše. Osetila je kako joj širi noge, kako je namešta da bi mogao da prodre u nju. Otpozadi, proletelo joj je kroz glavu. Kao kurvu, baš kao kurvu. Ušao je u nju grubo, bez nežnosti ili pripreme. Jer je znao. Znao je da joj ni jedno ni drugo sada nisu bili potrebni. Bilo joj je potrebno samo njegovo meso u sebi. I dao joj ga je.

Dahtao je glasno, dok je gurao sve dublje i dublje u nju. Bio je veliki, bio je jako tvrd. Držao ju je rukama za kukove i navlačio na svoj ud. Nataša je glasno stenjala. Nikada je niko nije uzeo na ovaj način. Nikada nikom ovako nešto ne bi dopustila. Stidela se sebe, stidela se što je dozvolila ovom muškarcu da je uzme ovako, na način primeren prostitutkama sa ulice. Ali pre svega, stidela se sebe što joj je utroba gorela od strasti. Što je i sama mešala kukovima i gurala se na njegov kurac. Što je uživala u osećaju bespomoćnosti i poniženja.

- Uh, kurvice, kako si vruća, nisam verovao da ćeš biti ovako napaljena. Sviđa ti se moja kurčina, jel tako?

Njegove reči su je vređale, bolele, ali njegove reči su zahtevale da mu odgovori.

- Da, gospodine - mucala je između jecaja.- Da, dajte mi Vašu kurčinu!

Zarivao se u nju sve jače. Osećala je njegove testise kako odskakuju od njene stražnjice, osećala je njegov glavić na samom grliću svoje materice. Bio je u njoj sasvim do kraja.

- Reci mi - naređivao je dahćući. -Reci mi da voliš moj kurac.

Nije bilo svrhe protiviti se. Nataša ionako nije vladala svojom voljom u ovom trenutku.

- Volim ga - jecala je.- Volim Vaš kurac, dajte mi ga... do kraja!

Njene reči su i njega podstakle da se u nju zariva još jacč. Dohvatio ju je za kukove, odigao je potpuno sa poda i snažno navlačio na svoj ud. Nataša je vikala, molila da je rasturi, dok joj je utroba gorela. Orgazam ju je pogodio snažno, nemilosrdno, popeo joj se iz utrobe, uz leđa, kroz kičmu, terajući mišice da se stežu i opuštaju. Tresla se u naletima grčeva, jecala je glasno, mlateći glavom levo i desno dok joj je kosa letela preko lica. Pred očima je videla tacke bele svetlosti dok je otvorenih usta pokušavala da udahne vazduh koga nikako nije bilo dovoljno.

Prošlo je nekoliko trenutaka dok je pokušavala da izroni iz guste, tamne tečnosti u koju je potonula. Prošlo je nekolko trenutaka dok nije shvatila da on više nije u njoj, da ponovo stoji na svojm nogama, da joj je telo potpuno mokro od znoja. Da čuje zvuk mehanizma. Lanac se spuštao. Njegova ruka na ramenu naterala ju je na kolena. 

- Dole, Nataša, hoću da klečiš ispred mene.

Da li je bilo načina da ga odbije? Spustila se na kolena, ruku i dalje iznad glave, i dalje vezanih za lanac. Shvatila je da se u ovom položaju oseća još bespomoćnije, jos izloženije. Stao je ispred nje.

- Hajde da vidimo koliko si ozbiljno mislila ono što si rekla. Da vidimo koliko zaista voliš ovaj kurac. Otvori usta! 

Njegovo naređenje ostavilo ju je bez daha. Ne.. Ne, to nije mogla. Ne... Osetila je kako ju je uhvatio za kosu. Onda je zarežao u njeno lice.

- Nemam previše strpljenja za tvoja premišljanja, Nataša. Rekao sam ti da otvoriš usta!

Ne... Ne...Drhtecć, Nataša je otvorila usta. Kada je osetila vlažni, vreli, klizavi glavić kako je dotiče po licu, refleksno je zatvorila usta i pokušala da uzmakne. Ne... Ne... Nije mogla, ovo nije mogla. Lanac ju je držao i dalje črvsto vezanom. Nije bilo uzmicanja. Okretala je glavu levo i desno osećajući kako se on pomera, pokušavajući da joj prisloni glavić na usne. Miris, miris je bilo ono što ju je odbijalo jače nego dodir. Mogla je da oseti svoj miris na njegovom udu. Mogla je da oseti samu sebe, svoje uzbuđenje, svoje zadovoljstvo, svoj stid i sramotu, ispunjavali su joj nozdrve, govorili joj jasno i nedvosmisleno ko je i šta je. Ne, nije mogla, to je bilo previše! Čvrsto je uhvativši za kosu, njen tamničar se smejao:

- Oh, odjednom si dama, Nataša? Odjednom si se setila da znaš šta je to stid?

Otimala se onoliko koliko je mogla, osećajući kako on tare svoj ud o njeno lice. Miris je bio još jači, miris ju je opijao.

- Ne... - jecala je.- Ne... ne mogu...neću!

Brzo je zatvroila usta pre nego što je mogao da iskoristi priliku. Osetila je kako ju je cimnuo za kosu, jako, grubo.

- Nisi se branila dok sam ti rasturao pičku. Onda ti se kurac dopadao, je li?

Onda ju je odjednom, bez najave ošamario. Nije to bio jak udarac, ali je postigao pravi efekat. Nataša je još jednom postala svesna gde je i šta se dešava. Nije imala izbora. Nije imala izbora, on je diktirao šta će se ovde dogoditi, šta će joj uraditi i šta će ona uraditi. Zato što mu je ona to dopustila. Zato što je ona na to pristala. Obraz joj je brideo od udarca ali krv joj se u lice pela najviše zbog ogromnog stida koji je osećala.

- Otvorićeš usta Nataša - sada je govorio mirno.- Otvorićeš ta kurvinjska usta i progutaćeš ovu kurčinu ili ćeš zažaliti što si me ikada upoznala!

Još jednom ju je snažno cimnuo za kosu, podsećajući je na njen položaj.

- Nemam više mnogo strpljenja za tvoje premišljanje, otvori ta jebena usta pre nego što se razbesnim!

Drhteći, grcajući od suza koje su navirale ispod poveza, Nataša je, konačno poražena otvorila usta. Uradila je to. Uradila je nešto zbog čega ce sebe prezirati, nešto zbog čega ce se sama sebe gaditi.

- Uhhh, tako, droljo mala, tako, progutaj tu kurčinu!

Stenjao je on, gurajući svoj ukrućeni ud u njena usta.

- Dok sam te jebao bila si prava kurva, molila si me da te pokidam od kurca, a sada se pravis fina. Pokaži mi sada kakva si zaista drolja, pokaži mi kako voliš kurac.

Nataša se gušila u suzama. Njegovo nabreklo, vrelo meso u ustima joj je otežavalo disanje. Nikada u životu još nije bila u bespomoćnijem položaju: gola, na kolenima, vezanih ruku i očiju sa muškarcem koji ju je iskorišćavao za sopstvenu nasladu. Nije bilo vremena da se pita kako i zašto je sebe dovela u ovu situaciju. Bila je tu. Svojom voljom. Bila je tu da bude upotrebljena kao najjeftinija kurva, da bude iskorišćena bez obzira na to da li pristaje ili ne. Njegovo stenjanje postajalo je sve glasnije što je dublje prodirao u njena usta. Nataša je pokušavala da uzmakne, da pomeri glavu unazad, ali on ju je črvsto držao za kosu obema rukama.

- Sviđa ti se ovo? - pitao je.- Sviđa ti se da budes jebana u usta?

Nataša je prigušeno stenjala. Ne, htela je da kaže, ne, ja nisam takva. Ali sve što je izlazilo bili su jedva čujni jecaji. Onda je izvadio svoj ud iz njenih usta. Nataša poče pohlepno da guta vazduh.

- Odgovori mi! - naredio je.- Da te čujem!

Zašto? Zašto je to radio? Već ju je potpuno podčinio svojoj volji, već joj je radio šta god je hteo. Već ju je pretvorio u svoju seksualnu igračku. Zasto je morao još i da je ponižava na ovaj način?

- Ne... - prošaputala je.

Ponovo ju je povukao za kosu.

- Ti bas uživaš da se igraš sa mojim strpljenjem. Mogla bi da zažališ zbog toga!

Osetila je kako je udara po licu. Držao je svoj ud jednom rukom i šamarao ju je tom mesnatom batinom. Nataša se otimala, bez uspeha. Nije bio u pitanju bol ili strah koliko poniženje. Tretirao ju je kao najobičniju drolju.

- Da te čujem! Da te čujem, droljo! Reci mi! - ponavljao je, ne prestajući da je udara svojim udom po licu.

- DA! - vrisnula je Nataša.- Da!

Jedna reč, jedna reč izgovorena u samoodbrani, u pokušaju da sačuva ostatke dostojanstva koje je on sa takvim zadovoljstvom bacao u blato i gazio. Jedna reč kojom se predala, kojom se obavezala, kojom se samoj sebi podsmevala. Prestao je da je šamara. Čula ga je kako teško diše. Znala je da je to najvećim delom od uzbuđenja. Znala je koliko on u svemu ovome uživa.

- Ja čekam - saopštio joj je.

Bes u njegovom glasu zamenila je veselost. Znao je da je odneo još jednu pobedu. Uživao je u njenom porazu.

- Da... - ponovila je tiho.- Da... volim... Volim kad...

Nije mogla to da izgovori. Ne... ne... Nije mogla. Zato... zato što je... Ne...

- Volim kad me jebete u usta! - prostenjala je, postiđena, poražena.

Osećala je kako joj među nogama curi.

- Volim Vaš kurac u svojim ustima, volim kada me jebete kao kurvetinu! - izgovarala je reči dok joj je srce udaralo kao ludo a trbušni mišići se grčili.

U sebi je ponavljala da ove reči izgovara jer joj on nije ostavio nikakvog izbora. Ali... zašto, zasto joj je utroba drhtala od slatkih grčeva? Zašto je među nogama vlažila kao nikada do sad? Zato što... zato što je... zato što je to bila istina?

- Dajte mi ga! - vikala je.- Stavite mi kurac u usta, jebite me, molim Vas, gospodine!

Nije mogla da poveruje da sve to izgovara. Sa svakom izgovorenom rečju osećala se sve poniženijom, a to poniženje ju je činilo sve vlažnijom. Zar je sve to mogla da bude istina? Zar je ona zaista ovo želela? Bujica perverzija koju je Nataša izgovarala prekinula se naglo kada ju je on grubo obema rukama uhvatio za kosu i povukao joj glavu unatrag.

- Kurvo! - smejao se glasno.- Kurvetino! Znao sam da si kurvetina i sada ćeš da dobiješ ono što si zaslužila. Dobićeš kurčinu u usta tako duboko da će ti oči ispasti!

Podesio je položaj njene glave a onda naredio:

- Pljuni! - zatresao joj je glavu.- Pljuni na njega! Osušio mi se od šamaranja tvog kurvinjskog lica, hoću da pljuneš na njega onako kako rade kurvetine kada žele da im lakše uđe! 

Nataša više nije razmišljala. Radila je ono što joj je govorio. Iako nije mogla da vidi kroz povez, osećala je da se njegov nabrekli ud nalazi ispred njenog lica. Pljunula je onako kako joj je naredio.

- Tako, kurvo, tako - stenjao je on trljajući svoj ud o njeno lice, razmazujući njenu pljuvačku.- Nemaš pojma koliko si me sada napalila.

Stidela se. Stidela se sebe. Stidela se što su je njene reči još više uzbudile. Što su učinile da se za trenutak oseti... ponosnom. Onda joj je ponovo ugurao svoje meso u usta. Sada je bio još grublji, nestrpljiviji. Držao ju je obema rukama za kosu i dahćući ulazio sve dublje u njena usta. Nataša je grcala i stenjala dok je on prodirao, koristeći trenutke njegovog povlačenja da uzme vazduh.

-Tako, droljo, tako, progutaj ga, progutaj tu kurčinu, budi dobra kurva.

Njegove uvrede nisu prestajale ni za trenutak. Nataša je iznenađeno shvatila da je refleksno počela da pokreće glavu u skladu sa njegovim pokretima. Kada bi on prodirao, ona bi kretala prema njemu, dočekivala ga. Tako će ga brže dovesti do kraja, rekla je sebi. Tako će se sve ovo pre završiti. Nije bilo lako, jer je on bio veliki i grub i nestrpljiv i gurao joj je svoj nabrekli glavić u grlo, čineći da se ona zagrcne i terajući joj suze u oči. Onda je izlazio do samog kraja, doticao joj glavićem natekle usne, pa se onda ponovo zarivao u nju.

Ovo, pomislila je, ovo sam želela? Da li sam zaista ovo želela, pitala se dok ju je muškarac bestidno vređao i iskorišćavao. Da li sam zaista želela da budem upotrebljena na ovaj način? Vezana, bespomoćna, naterana da govorim perverzije, jebana u usta... Ali dole... dole... Dole je curila, dole je vrtela kukovima u vazduhu, dole, dole nije imala dileme. Da, dole je znala, ovo, baš ovo je želela. A onda je on izašao iz njenih usta.

- Kurvetino, vidim koliko si se napalila, vrtiš dupetom kao kucka u teranju.

Ne... Ne...

- Sad ću da te jebem ponovo otpozadi! - objavio je.

Čak i da je mogla da se odbrani, Nataša je sada bila u delirijumu. Među nogama je gorela od želje dok ju je svu obuzimao užasan stid od svega što je rekla, učinila ili pomislila. Ali izbora ionako nije bilo. Njeni okovi su je i dalje držali potpuno u njegovoj vlasti. On se namestio iza nje. Pogurao ju je napred tako da je sada visila na lancu kojim su joj ruke bile vezane, dok joj je stražnjica bila odignuta dovoljno visoko da mu omogući nesmetan ulazak. Trgnula se kada je zavukao prste u nju.

- Kako si mokra! - smejao se.- Kako si napaljena! I još tvrdiš da nisi drolja!

Nataša je stiskala oči čvrsto da zaustavi suze. Njegovi prsti u njoj, njegovi prsti koji su je ispipavali i istraživali kao komad mesa, njegove reči koje su je vređale, ali najviše njeno sopstveno uzbuđenje, njena nesavladiva želja koja joj je u ovom momentu mračila um i terala je da izdiže karlicu i izaziva ga da je uzme, njena želja je istovremeno činila da sebe mrzi, da sebe prezire.

- Ohhhhh, toooo... - zajecala je i sve misli su bile izbrisane kada je on prodro duboko u nju.

Utroba joj se grčila od zadovoljstva dok je on izlazio i zarivao se natrag, sve dublje i dublje. Nikada nije bilo ovako, ne nikada, ovako, na kolenima, otpozadi, sa rukama čvrsto stegnutim kožnim lisicama, nikada, samo u snovima i fantazijama namračnijih noći koje sebi ujutro nije smela da prizna. Vrtela je kukovima, nabijala se svom snagom na njega svaki put kada bi se zario u nju. Želela je samo da ponovo svrši, da oseti olakšanje. Kasnije, kasnije će moći da razmišlja o svemu, kasnije.

- Ne mogu da verujem kakva su kurvetina, Nataša - govorio joj je njen tamničar i ljubavnik dok se ritmički zarivao u njenu utrobu.- Ne mogu da verujem koliko si napaljena i vlažna. Sviđa ti se da te ovako jebem, kao kučku, je li?

Ne, pomislila je, ne.

- Da! - vrištala je naglas.- Da! Jebite me, jebite me, molim Vas, jače, molim Vas!

Samo još malo, samo još malo, molim te, samo još malo i svršiću, samo još... Kada je izašao iz nje, Nataša je zacvilela kao dete kome su oteli omiljenu igračku. Ne, nemoguće, nije mogao biti gotov, ne sada, ne... Vrtela je bespomoćno kukovima, pokušavajući da sebe dovede do orgazma, svesna da je on to mogao da vidi, svesna da će joj se podsmevati. Umesto toga, osetila je njegove šake na svojoj stražnjici, kako je čvrsto hvataju i razmiču joj bedra. Čula ga je kako je pljunuo i osetila pljuvačku na svom procepu.

- Sada ćeš da ga dobiješ onako kako si zaslužila - zarežao je.

Nataša nije imala vremena da razmišlja o tome što je rekao. Zaustila je da ga pita ali u tome ju je prekinuo oštar bol. On je... On...

- NE! - vrisnula je.- Ne! Neću to, ne, MOLIM VAS! Ne mogu tu, ne, nisam nikada, nemojte, molim vas!

- Kurvetino!!! - viknuo je on.- Samo me još više pališ kada tako moliš!

Nataša se otimala, cimala lanac usecajući kožne okove duboko u kožu svojih zglobova, preklinjala ga, ali bez uspeha. On je gurao svoj nabrekli, vreli glavić u tesni otvor njene stražnjice. Ne ovako... samo ne ovako...

- Ne, molim Vas, preklinjem Vas... ne... neću, ne mogu tu...

Onda je izašao iz nje, za trenutak joj dajući nadu da je odustao. A tada je osetila kako trlja svoj ud o njene strahovito vlažne usmine (i, puna stida, zadrhtala od zadovoljstva), osetila je kako ponovo pljuje među njena bedra. Ponovo je postavio penis na njen anus, čvrsto je uhvatio za kukove i zatim se kao zver, svom snagom zario u nju.

Nataša je glasno vrisnula kada je njegov kao kamen tvrdi ud ušao duboko u nju. Bolelo je, ali ne onako kako se plašila, ne, vrištala je od bespomoćnosti, od poniženja, od stida. Stida što je uzima protiv njene volje, što je uzima na silu, ponižavajuće, što je njeno sopstveno uzbuđenje, njena sopstvena vlažnost omogućila da je uzme lakše nego što je mogla i da zamisli.

- Uhh, kurvetino, kako si tesna, kako si jebeno tesna, ti ga zaista nikada još nisi imala u dupetu?

- Ne! ne! Molim Vas! - bilo je sve što je mogla da kaže, ponovo i ponovo dok ju je on, čvrsto je držeći za kukove uzimao sve jače i jače.

- Ne mogu da verujem da je takva drolja kao što si ti još uvek nevina na guzi. Mislio sam da me lažeš, kurvetino, da se praviš fina!!!

Nataša je vrištala dok ju je njen mučitelj uzimao sve brže i grublje. Njegovi nemilosrdni naleti su je raširili, učinili prohodnijom i sa zaprepašćenjem je shvatila da bol postepeno ustupa mesto nekom stranom, čudovišnom osećaju ispunjenosti... osećaju zadovoljstva. Ne... to je bilo pogrešno.... to je bilo... prljavo... to je...

To ju je palilo... Fizički... Ali još više... još više ju je palilo što ju je uzeo grubo, protiv njene volje na najprljaviji nacin, kao najjeftiniju kruvu, onako kako se samo ponekad usuđivala da masta. Uzeo ju je potpuno, bez ostatka, lomeći njenu volju, ne obazirući se na njene molbe i preklinjanja, ne obazirući se na njen bol, ne interesujući se za njeno zadovoljstvo. Nataša je gorela u licu. Zar ovo, pitala se? Zar sam ovo tražila? Zar sam ovo ja?

A kada je osetila njegove prste među svojim nogama, kada ih je ugurao između njenig nabreklih, vlažnih usmina, kada je dotakao njen klitoris, Nataša je svršila. Svršila je još jače nego prvi put. Svršila je vrišteći i boreći se za vazduh dok joj je on rastrzao stražnjicu, potpuno gubeći kontrolu, dok joj je jednom rukom trljao klitoris a drugom gnječio dojke i uvrtao strahovito ukrućene bradavice. Svršila je vrišteći od poniženja i slasti i stida i slasti i bola i slasti, najveće slasti koju je ikada upoznala. Svršila je divlje tresući kukovima dok joj se utroba grčila, lomeći i sebe i njega strahovitim trzajima karlice.

I samo što je njen orgazam počeo da splašnjava čula je njega kako potmulo reži a onda je i osetila njegove mlazeve kako je ispunjavaju. Trenutak kasnije izašao je iz nje. Osećaj praznine je bio čudan i postiđujuci za Natašu, pogotovo jer su joj se trbušni mišići i dalje nekontrolisano grčili od ogromnog zadovoljstva. Mogla je da oseti kako se on trese, dok je radio rukom a onda su vrele kapi njegovog semena počele da padaju po njenoj stražnjici, leđima... Jedan mlaz završio je čak u njenoj kosi. Bio je gotov, dovela ga je do vrhunca, dovela ga je do orgazma, kao dobra kurva. Kao prava kurva.

Nisu ništa govorili jedno vreme. Onda je osetila kako se lanac opusta. Umorna, slomljena sa zahvalnošću se opruzila na podu. Nije mogla da razmišlja. Nije želela da razmišlja. Samo je želela da se odmori. Da se smiri. Onda... njegove ruke. Otkopčao je kožne lisice, bila je slobodna. Smakao joj je povez sa očiju.

Otvorila je oči. Svetlo, iako prigušeno, bilo je prejako. Zatreptala je, trudeći se da dovede sliku u fokus. Da dobro pogleda krupnog, mišićavog muškarca koji ju je uzeo, ponizio, iskoristio, slomio i koji joj je... doneo zadovoljstvo o kakvom je samo maštala. Bacio joj je njenu odeću u lice.

- Oblači se i gubi se! - naredio je, sada potpuno nezainteresovan za nju.

- Ja... - prošaputala je.

- Čula si šta sam rekao - glas mu je bio hladan, dok je prikupljao svoju odeću sa poda.- Oblači se i gubi mi se s očiju!

- Ne... Ja... - Nataša je mogla samo da šapuće.

Grlo joj se stezalo. Sada, sada kada je sve bilo gotovo, sada, sada je osećala neki nepoznati strah.

- Znaš gde su vrata, Nataša - rekao je penjući se uz stepenice.- Upotrebi ih. I ne javljaj mi se. Ja ću ti se javiti kada ja to budem želeo.

Nataša je plakala. Plakala je dok je papirnim maramicama pokušavala da ukloni njegovo sasušeno seme sa svoje kože. Dok je navlačila odeću i pokušavala da popravi frizuru. Nije bilo mnogo koristi, znala je da će taksisti i svim prolaznicima na ulici izgledati kao prostitutka koja se vraća sa posebno teškog posla. Plakala je jer je znala. Znala je da je ovo zaista bilo ono što je želela. Plakala je jer je znala da će i sutra ovo isto zeleti. Jer je znala da ce želeti da ponovo bude vređana, ponižavana i uzeta kao najprljavija drolja.

Penjući se uz stepenice pogledala je kroz vrata toaleta, dok joj je on, okrenut leđima mokrio. Zaustila je da mu se obrati a onda stala. Nema svrhe, nema svrhe, Nataša, rekla je sebi. On će se javiti. Javiće se ako bude želeo. Javiće se ako si bila dovoljno dobra. Tiho, da ga ne uznemiri, nastavila je uz stepenice, vadeći telefon iz tašne. Nadala se da će u ovo doba noći taksisti biti svejedno kako njegova putnica izgleda.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti