8°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: happyBSC

DVA NA JEDNU Udrite palamarima po meni, obojica istovremeno

Sećam se kao da je to juče bilo, iako se to dogodilo pre pet godina na mom zadnjem letovanju na Slovenačkoj plazi u Umagu, jer nakon toga je dohujao vihor rata. Otišao sam kod kuma u goste u Buje, nedaleko od Umaga. Tu sam letovao svake godine po desetak dana. Tog leta sam kod kuma u gostima zatekao i njegovog prijatelja po imenu Suad, momak od 18 godina.

Za nekoliko dana smo so sprijateijili i postai pravi prijatelji kao da se znamo godinama. Sećam se bila je nedelja, divan i lep dan, kao stvoren za plažu. Na Suadov predlog da skoknemo na plažu u Umag udaljen od Buja nekih desetak kilometara, reagovao sam potvrdno i otišli smo zajedno ja i Suad. Plaža prepuna kupača, gužva velika da se jedva može naći slobodno mesto za peškir.

Jednog momenta sam zamolio Suada da skoknemo na nudističku plazu udaljenu nekih pet stotina metara od naše plaže. Prihvatio je moj predlog i uputili smo so na nudistički deo. Po dolasku tamo dugo sam se dvoumio da se skinem, no vidovši da je to Suad već učinio, ohrabrio sam se i to isto ja učinio. Igrali smo karte jedno sat vremena a potom legli i odspavali na plaži ne znam tačno al moglo je bit jedno sat vremena. Trgao nas je glas prejake muzike sa kasetofotona koji je bio nadomak nas pored jedne predivne plavuše od nekih 18 godina, duge plave kose, tanka struka i predivna bela lica.

Šta se sa nama dogodilo ne znam ni danas, ali kada smo se probudili i kod mene i kod Suada, kurčevi su billi uspravno uzdignuti kao pobijeno koplje na polju. Suad je imao ogroman kurac onako obrezan nekih 25 santimetara, ali ni moj nije bio mnogo manji nekih 22. Videla je to predivna plavuša smešeći se progovorila:

- Izvinjavam se što sam vas probudila sa preglasnom muzikom - a po vašoj reakciji reklo bi se, do ste nešto prelepo sanjali!

- Može biti! - dodao sam ja.

- Pa do se upoznamo, ja sam Slavica - dodala je.- A kako se vas dva zovete?

- Ja sam Žića a moj prijatelj Suad!

Odmah nakon toga Slavica je prišla nama i počela zezanje na naš račun - zašto su nam palamari od kurčeva još uvek nadignuti i u punoj erekciji. Slavica je bila kao izvajana devojka, učinilo mi se da je vajalo nekoliko vajara. Stupili smo ja i moj prijatelj što pre u akciju da se možda ne izgubi na vremenu, a istini za volju mirni nismo mogli ni biti kada smo svi troje goli, golcijati. Prvi sam reagovao privukao sam Slavicu sebi i nabio joj glavu među moje noge, kao da je znala šta hoću. Odmah je mog budžovana od kurca zgrabila obema rukama i stavila u usta. Dok ga je slatko sisala kao dete kad se dokopa majčine sise, moj prijatelj Suad je Slavlcu nabijao na svoju palicu od 25 santimetara. Dahtala je Slavica kao riba na kopnu bez vode, bila je presrećna jer je bila popunjena na obe strana, kako odnapred tako i otpozadi. 

Osećao sam da ću skoro svršiti, i moja osećanja su se pretvorila u stvornost i za nekoliko sekundi iz mog buzdovana od kurca proključala je vrela sperma kao iz užarenog vulkana. Kuljala je sperma tako obilato da ni sam nisam bio svestan otkuda tolika sperma u meni, učinilo mi se da bih od prosute sperme mogao napuniti času od jednog decilitra. Ali sve je to Slavica pokupila svojim jezikom, ne dozvoljavajući da se udalji ni jedna kap na drugu stranu. 

Sa zadnje strane Slavica se nabijala na Suadov kurac kao izbezumljena. Što je više on nabijao na palamar od kurca, gurajući ga mehanički napred-nazad ona je sve više jecala od sreće i zadovoljstva. Primetio sam po izrazu Suadovog lica da će i on uskoro da svrši, to se i dogodilo za tren je izvadio svoju palicu i prolio po Slavičinim sisama reku guste sperme kao šlag - bila je to senzacija toga dana. Skoknuli smo u vodu svo troje, okupali se, odigrali jednu partiju karata a nakon toga do zalaska sunca ja i Suad smo Slavicu pojebali još dva puta.

Na rastanku uveče dogovorili smo se da se vidimo i sutradan na istom mestu. Potom je pustila najlepšu pesmu sa kasete Olivera Lazića "Kome srce da poklonim". Narodnog dana loše vreme nam je pokvarilo ponovni susret. Nikada je više nisam video a vihor rata je učinio svoje da sam izgubio i prijatelja Suada. Često puta se tako razmišljajući sam zapitam: "O Bože, mora li baš tako". Ostalo je i danas sećanje na Slavicu i Suada, i naravno na jedan predivan - Bal na vodi.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti