GUBILA SAM KONTROLU NAD SOBOM DOK ME JE DODIRIVAO: Očajnički sam ga želela u sebi i ludila za njegovim dodirima!

  DA LI ZNAŠ DA TE OBOŽAVAM? SANJAĆU TVOJ UKUS I RUKU U MOJOJ, I TELO KAKO SE POKREĆE UZ MOJE, I JECAJ KADA OSETIŠ DA TE PUNIM SEMENOM. LJUBAVI... LAKU NOĆ. OBOŽAVAM TE. Dugo sam gledala poruku i čitala je  iznova i iznova... Srce je iskakalo iz grudi. Prošlo je nepuna tri sata od kada smo se rastali na autobuskoj stanici i misli su mi još uvek bile zbrkane. Nakon godina čekanja tog susreta, nakon toliko ispisanih reči, telefonskih razgovora, razmenjenih slika, Nakon nekoliko odlaganih susreta, nakon tolike želje, snova, nadanja, straha. Straha od sebe, njega, straha zbog onog “kako dalje”. Bilo je prohladno dok sam koračala ulicama već gotovo pustog grada, obučena u laganu haljinicu, možda previše laganu i kratku za prolećno veče, zaboravljajući da mogu obući i džemper koji imam kod sebe. Bila sam puna sebe držeći telefon u ruci, čitajući tu poruku, opet i opet. I nisam znala šta odgovoriti, sem “ljubim te...”. Kao devojčica nakon prvog poljupca, kao mlada devojka koja se prvi put osetila stvarno voljenom. A nisam ni devojčica, ni devojka. Nemam tih iluzija o životu, ljubavi, pripadanju. Odavno sam svoj život obećala drugom sa njim imam porodicu, decu, nosimo isto prezime. Odavno sam dobila epitet požrtvovane majke, privržene supruge, prijatelja, smerne i vesele žene. Skloni su ljudi videti samo ono što im dozvoliš da vide, i prihvatiti ono što im je potrebno iz tvog života. Ne mare mnogo za tvoja osećanja, onoga što se krije ispod površine, ispod navučene maske. I grabe, otimaju svu enenrgiju koja im je potrebna da bi se u nekom svom svetu osetili jaki i nahranili svoj ego. On nije bio taj i takav. Nije uzimao ništa, a davao je sve. Sve što je mogao i što mi je bilo potrebno da bih nekada mogla nastaviti dalje. Milion nežnih reči rečenih baš kada je potrebno, uvek iskren, nežan, staložen. Nikada nametljiv a u uvek tu. Za prijateljski savet, poslovni problem, porodični, svakodnevne muke i mukice koje opsedaju žensku glavu. I strpljiv. Beskrajno strpljiv, naročito kada me uhvati ona žuta minuta i nije mi ni do čega. Strpljiv i kada me danima nema, kada sam nepodnošljiva sama sebi, a kamoli drugima. Lečio me je lepom rečju, opominjao da odem lekaru onda kada sam neodgovorna prema sebi, kada zaboravim da sam samo zdrava i jaka potrebna deci, okolini. Ne mogu opisati koliko sam ga u tim trenucima cenila i poštovala. Da li bi bilo previše da kažem volela? Nisam od onih koji se rasipaju tom rečju, ali njega jesam volela. Zašto govorim u prošlom vremenu kada ga danas volim više nego ikada? Toliko nežnosti u jednoj poruci nakon konačnog susreta... Kako ga ne voleti? Poruka koja mi je u trenutku objasnila šta je to što ga izdvaja od drugih. Od bezlične mase “mnogih” koji su prošli kroz moj život, svih onih od kojih sam “pobegla” i koji me nisu “sačuvali”. Falila im je samo jedna rečenica, možda. Možda i mnogo više, ali na to se svede. I falilo im je da nekada manje pitaju, a više “čitaju” ono što nisam rekla ni napisala. Da...falilo im je umeće da me upoznaju. Ne da im pričam o sebi, nego da pokušaju da me osete i prihvate. On je to znao i zna. Bojala sam se da me, možda, nije idealizovao, da nije stvorio lažnu predstavu o meni, da nisam ja ta i takva kakvu želi. Možda ni on nije taj koga ja želim i kakvim se predstavio. Svaki razgovor sa njim bi mi raspršio sumnju, ali se ona vraćala uporno dugo, predugo. Grickala me je i onog dana kada je rekao “Sačekaću te u četvrtak na stanici. Kada tačno dolaziš, lepoto?” Po ko zna koji put, za poslednjih nekoliko godina,  bila sam spremna za taj susret, ali ne sa onim pređašnjim žarom i očekivanjem da ću ga stvarno videti i dodirnuti, čuti živi glas. Opet će se nešto izjaloviti, pretpostavljala sam. Nisam čak ni odeću prilagodila njegovom ukusu, ovog puta ne. A i želela sam da vidi mene, ne predstavu za njegove oči. Crno- idealan izbor za tu priliku. Kožne pantalone, duboke čizme i bluzica. Lagan džemper ponela sam neobavezno, preko ruke, da se nađe. Kako opisati slike koje sam do Beograda vrtela u glavi? Kako opisati osećaj da sam tu i da će se valjda pojaviti, a ja otkazati sve zbog čega sam stvarno došla? Slagaću ako kažem da nisam poželela da iz busa siđem pre stanice i pobegnem dok još mogu. Da prekinem to ili ostavim tako kako je. Ipak, želja za njim je prevladala ono malo razuma što mi je ostalo. Dok sam, navodno, sigurnim hodom prilazila slobodnoj klupi u parku, u glavi i srcu mi je bio rusvaj. Nije bilo njega, nisam osećala njegovo prisustvo, a mogla sam se zakleti da bih ga osetila. U cigareti je uvek spas. Prvim udisajem dima, pa drugim i trećim, bila sam ponovo svoja i mogla razmišljati. Ostalo je još nekih sat vremena do početka predavanja na koje sam krenula i sve sam mogla fino uklopiti. Kada se vratim kući i sednem pred monitor koji život znači, rećiću mu sve što imam. Čak sam i tekst spremila, a i videla svoju facu dok u besu kucam slova po tastaturi...Već viđeno...NE OKREĆI SE. ZNAŠ ŠTA ĆE SE DESITI. ZNAŠ ZA ŠTA SLUŽIŠ. Tihi zapovednički glas, a opet mio i drag, umiljat i nežan. I nežna muška ruka na mojim usnama i miris čistog muškarca. Srce je sišlo u pete, ostala sam bez teksta. Cigareta se iskotrljala iz ruku. Možda sam je i nesvesno bacila, jer on ne voli cigarete. Nežan zagrljaj i dah sa njegovih usana na vrelom vratu. Jeza je prostrujala telom, a ja poletela, uzletela, želela da taj prvi utisak nikada ne prođe, da zaustavim vreme. Prešao je sa moje prednje strane čučnuo kraj mene, zagledao se u oči koje su možda bile suzne. Možda, ne znam tačno...JESI LI SE UPLAŠILA LEPOTO?  A čega i koga da se uplašim? Pa to je stvarno on. Takav kakvog sam ga i zamišljala. Godinama, možda sam se uplašila sebe. Jedino sebe. HOĆEMO LI? Pružio mi je ruku i poveo. Napokon me je poveo sa sobom. A ja? Ja sam ga pratila. Poslušno. Bez reči. Moja rečitost je iščezla. Sve što sam mislila da ću reći pri prvom susretu - nisam. Pričala sam nešto bezeveze, a on je slušao i gledao me. Nešto sam mlela, neobavezno i živo, kako to obično radim kada me uhvati trema. KOLIKO SI DIVNA JER SI TAKO UMILJATA, OZBILJNA, OTMENA ŽENA I ISTOVREMENO MOJA KURVICA.  Ispitivački pogled i moje odobravanje. Stvarno sam bila njegova, tada još više nego ranije, više nego kada sam kročila u bus koji me je poveo njemu. LEPOTO, HOĆEŠ LI DA SVRATIMO NEGDE DA SE OSVEŽIŠ? pitao me je. OBEĆAO SI MI KAFU, AKO SE SEĆAŠ. Nisam mogla a da se ne nasmejem. Smejao se i on. Kafa, on ne pije kafu i to sam dobro znala. DOBRO LEPOTO, SVRATIĆEMO NA KAFU, A ONDA TE VODIM NA JEDNO MESTO. TJ. NA DVA MESTA. Nismo popili tu kafu. Naručila sam pelinkovac, on toplu čokoladu, ali to je to. Zvalo se kafa ili ne. U prijatnoj atmosferi nekog bara. LEPOTO, ZNAŠ LI KOLIKO MI JE UVEK BILO DIVNO DA TE ČUJEM, DA ČUJEM TVOJ GLAS I ZAMIŠLJAM KAKO TI SE USNE KREĆU DOK PRIČAŠ, KAKO TI KOSA SIJA KADA POMERAŠ GLAVU NA SVETLU. NAPOKON IMAM PRILIKU DA TI KAŽEM KOLIKO SI DIVNA I KOLIKO SAM MISLIO NA TEBE. KOLIKO SAM VEČERI ODLAZIO U KREVET ZAMIŠLJAJUĆI TE DA SI PORED MENE I DA TE MOGU STEGNUTI I OSETITI TVOJ DAJ, DA TI, KAO SADA, MOGU SPUSTITI RUKU MEĐU NOGE I OSETITI TOPLINU....A ja sam se topila i gorela. Dole je curelo i osećala sam vlagu preko usijane kože pantalona. I proklinjala sam tren u kom sam odlučila da ne obučem haljinicu. Više nego ikada želela sam da sam dostupna i nesputana. LEPOTO, TOPLO JE, HAJDEMO PO NEKU LAGANIJU KRPICU. ZNAŠ DA VOLIM DA TE OBLAČIM, MOŽE? Sve je mogao, samo je trebao reći ili pokazati. Samo on je mogao sve. I svratili smo u neki butik. Znalački je tražio i izabrao nekoliko krpica koje su samo podsećale na haljinice. Prekratko za ozbiljnu ženu mojih godina, ali ne kada sam sa njim. Uveo me je u kabinu i počeo svlačiti i oblačiti i zagledati. Zadivljen i oduševljen pogled koji se rasipa po mom telu i znala sam da je to - to. Idealna kombinacija uz duboke čizme dok dužina haljinice jedva prekriva rub samodržećih čarapa. DAJ MI GAĆICE. NISU TI POTREBNE. NI BRUS TI NIJE POTREBAN. Znala sam. Stvarno me je želeo takvu. Stvarno je želeo da se svaki muškarac na ulici okrene za mnom. Crvena kao bulka, svukla sam tangice, gledajući ga pravo u oči i dodala mu ih. I brus. Smešio se. LJUBAVI MOJA. Još jedan pogled u ogledalo na izlasku, malo odmeravanja prodavačice i mogla sam na ulicu zadovoljna svojim izgledom i čovekom kraj sebe. Kako opisati taj osećaj? Šetati nepoznatim krajem, prepuštena čoveku koga jedva da stvarno poznajem, a koga cenim i poštujem neizmerno, kome verujem bezuslovno. Sreća, šta li je? I ti pogledi slučajnih prolaznika dok me on čvrsto drži za ruku i šetamo do negde tamo, on zna gde, a pica vlaži od svake njegove reči, svakog pogleda, ne samo njegovog...Možda sam se prvi put osetila kao prava kurvica. I bila sam ponosna na taj osećaj i bila sam zahvalna. Njemu zahvalna. ZNAŠ LI KOLIKO DOBRO IZGLEDAŠ? pitao me je. STVARNO? začuđeno sam odgovorila. LJUBAVI, DA LI JE MOGUĆE DA TI NE SHVATAŠ KOLIKO MOĆNO IZGLEDAŠ? DA LI JE MOGUĆE DA NE VIDIŠ KOLIKO SI SEKSIPILNA? Znala sam da jesam. Tada, uz njega sam znala. I moje telo je znalo. Želela sam ga odmah, tu, na ulici, na bilo koji način, kako god da poželi. I bila sam mokra, ne vlažna. Baš mokra, previše...Čula sam dobacivanje klinaca, ali nisam marila za to. A jesu me palili ti sitni prostakluci. Znao je to i voleo je to. Atmosfera u stanu bila je prijatna. Tako sam i zamišljala mesto u kom živi, spava, i diše. Ništa suvišno, sve na svom mestu. Sedela sam na trosedu kada je doneo piće. Belo vino, nakon ručka koji je sam spremio. Gledati ga u kuhinji - praznik za oči. Ne sećam se da sam u svom životu bila opuštenija nego tada. Ni vino mi nikada više nego tada nije prijalo. Pustio je neku predivnu muzku i kleknuo ispred mene. Bila sam samo u haljinici, bosa i bez gaćica. Tek sam spustila poluispijenu čašu na stočić, kada se spustio do unutrašnje strane butina i počeo da me ljubi. Polako. Nigde nije žurio. Ljubio me je dole, niz potkolenice do stopala, do prstiju na nogama, pa se vraćao gore uz butine. Svaki poljubac je bio sve vlažniji i duži od prethodnog. Onda mi je nežno podigao noge, zavalio me u trosed i počeo da mi ljubi ribicu. Polako mi je jezikom mazio usmine, pa ih onako nabubrele od krvi nežno grickao usnama. U glavi prasak. Telo mu se predalo. Onda je lagano, jako lagano krenuo jezikom da mazi klitoris, a ja sam počela da stenjem i gubim kontrolu nad sobom. Blago mi je prstima razmakao usmine, uvukao jezik u ribicu, a iz nje je poteklo kao iz česme. Sva želja se skupila u njoj. Nežno, sa dva prsta je počeo da mi jebe ribicu dok su mu usne još bile na klitorisu koji je sisao sa uživanjem. Nigde nije žurio. Sve je radio polako. I ukrućene bradavice je nežno uvrtao preko mekog materijala haljine, a moje disanje je postajalo sve dublje i glasnije. Šaputao mi je tiho. Valjda, kako sam divna i kako sam predivnog ukusa. Bila sam u bunilu. Bila sam u bunilu i kada je počeo da mi liže malu rupicu, dok je kvasio jezikom da bi mokre prste iz vlažne ribice premestio u nju. I pustio me je da se, polako i lagano, kružnim pokretima kukova sama nabijem na vlažan prst dok je i dalje sisao moj klitoris. Nije bilo boli, bio je prenežan. Letela sam i dolazilo mi je da svršim pune guze, sa njegovim usnama na klitorisu i rukom koja je sve snažnije stiskala moje bradavice. Nije mi dao. Čim bih počela da se jače propinjem kukovima i skupljam butine, on bi usporio. Trebao mi je njegov kurac i očajnički sam ga želela u sebi dok svršavam, a on se igrao mojim telom. Igrao se, iako je bio krut da sam mislila da će eksplodirati u farmericama. Očekivala sam da mi dozvoli da ga okusim, da osetim to meso u svojim ustima, ali nije. Nestrpljivo je raskopčao pantalone, i svukao ih zajedno sa boksericama. Oborio me je na trosed, podigao noge visoko i ušao u mene. Prodirao je u mene jako i duboko. To mi je tako trebalo. To, do poslednjeg grča, do vazduha koji sam udahla sekundu pre nego me je preplavio talas neverovatnog orgazma, u trenutku dok me je duboko punio svojim semenom. I tada sam znala da sam samo njegova i da ću to uvek biti. Znala sam to i onog trenutka kada me je preplavio osećaj razneženosti, dok je još uvek bio u meni, a u mojim očima se iskrile suze. Ljubio mi je suzne oči i tako ih brisao. OVO JE SVE ŠTO SAM IKADA ŽELELA U ŽIVOTU. -  tako sam mislila i osećala, napokon i rekla. NE MOŽE OVO DA BUDE SVE ŠTO SI U ŽIVOTU ŽELELA,LUDICE, NIKAKO SVE.TI ZASLUŽUJEŠ MNOGO VIŠE.TI TREBA DA BUDEŠ TRETIRANA KAO PRINCEZA, ZNAŠ TO?I KAO KURVICA, SVAKAKO,ALI KAO PRINCEZA,KOJA ZNA U SVAKO TRENUTKU KOLIKO JE VOLJENA, KOLIKO JE POŠTOVANA, KOLIKO JE OBOŽAVANA. Malo je dan sa njim. Premalo. Nije, čak, ni ceo jedan dan. Toliko toga smo imali reći jedno drugom i toliko toga još obećanog, poželenog. Dok sam ignorisala napaljene klince na ulici i preturala po tašni kako bih zapalila jednu, smejući se dozvoli da obučem veš jer je, ipak, previše rizično biti bez njega sama na ulici, ponovo se oglasio telefon.

 

Izvor: bludnice.com
Foto: Arhiva 
     

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Utorak
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Parovi - Jutarnja kafica
11:55  Vesti
12:05  Parovi - Jutarnja kafica
12:55  Vesti
13:05  Parovi - Jutarnja kafica
13:55  Vesti
14:05  Serija: Kazna
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Kazna
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Provodadžija
22:00  Parovi - Parograf
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro