Rastko Stojković rukometna čigra pred gostovanje u Poljskoj: Navijači nas ne mogu pobediti, jer oni ne daju golove!

Rukometna reprezentacija Srbije danas je otputovala u Poljsku na kvalifikacioni meč za Evropsko prvenstvo protiv ove selekcije u četvrtak u Gdanjsku. Težak ispit je pred izabranicima Jovice Cvetkovića. Igru našeg državnog tima zavisiće od nekoliko iskusnih reprezentativaca a među njima je i pivotmen Rastko Stojković, koji smatra da tim mora što pre da se uigra za izazove koji su pred njima.

– Spremni smo za Poljsku. Započeli smo sa nekim uopštenim stvarima koje moramo da znamo kako bi krenulo uigravanje. Malo je vremena, prioritet je Belorusija koju možemo da pobedimo, a sa jednim renomiranim protivnikom kao što je Poljska da se borimo i tražimo šanse koje su tu negde. To što nas čeka 10.000 ljudi u Gdanjsku nije bitno – rekao je Stojković i dodao.

– Da li ih ima 10 ili samo hiljadu ne igra ulogu, jer još nijedan navijač nije postigao gol. Sumnjam da nas navijači mogu pobediti. Veliki smo sportisti, patriote koji se bore za svoju zemlju i to ćemo uraditi na najbolji mogući način. Ne možemo da pretimo jednom takvom protivniku da ćemo ga pobediti, ali da će se Poljaci namučiti da bi nas pobedili, to je sigurno.

Vi ste jedan od retkih iskusnih reprezentativaca, koji se odazvao selektoru. Kada ste prelomili da se vratite u reprezentaciju?

– Ni sam ne znam kako sam se odlučio da opet prolazim kroz sve to. Mnogi su doživeli brojna razočaranja. Posle nastupa za reprezentaciju, po mesec dana se oporavljaju. Onda sam, pitao svog osmogodišnjeg sina šta misli o tome. Mali je rekao da treba da igram.Kad je on spreman da žrtvuje malo vremena koje provodi sa mnom, onda ja moram da ga slušam. Očigledno da svi mi sada moramo da podnesemo neku žrtvu, jer po stoti put krećemo ispočetka.

Koliko zaostaje rukomet u Srbiji za rukometom u Evropi?

– Jako puno. U razvijenim rukometnim zemljama su pune hale, organizacija samih klubova, ima više novca. Gde je novac, tu je sve. Sport je profesionalna disciplina. Imaš profesionalne sportske direktore, profesionalne ekonome, opremu, dva fizioterapeuta. Sve se treba platiti i organizovati. Ne može to da padne na jednog ili dva čoveka. To što smo mi sposoban narod da to zakrpimo i da na nešto liči nije organizacija. Popularizacija rukometa i marketing možda probude neko interesovanje nekih sponzora i donesu novac za privatizaciju klubova.

Sada igrate u Belorusiji pre toga u Poljskoj i Nemačkoj?

– Nemačka je zemlja u kojoj se sve zna, u kojoj svako radi svoj posao, zna se kako radi, zbog čega radi, gde radi. Nauči se čovek i vidi kako treba, jer Nemci su definitivno neko ko zna kako treba. Poljska je takođe sređena država, takođe i Belorusija. Jedan moj saigrač je imao neke neplaćene saobraćajne kazne. Pozvan je u policiju kada je dao vozačku dozvolu, uzeli su je ubacili u fioku i rekli:” Dođite za tri godine”. nema veza i vezica i niko mu nije mogao pomoći. kazna mu uskoro ističe.

Imate ozbiljnu kakrijeru, koliko jiš planirate da igrate?

– Više od deset godina igram u vrhunskim klubovima. Stalno sam na evropskoj sceni. Osećam se dobro i nadam se da će me povrede zaobići kako bih igrao još nekoliko godina. Želja mi je da karijeru završim u rodnom gradu i voljenom klubu i pred svojim navijačima.

Happy,rs
Foto: Balkanhandball