0°C

Beograd

Photo: Arhiva

Izvor: Blic

NAJVEĆI EKONOMSKI PAD OD DRUGOG SVETSKOG RATA: Evrozona u minusu

Cela EU, a prvenstveno 19 zemalja Evrozone, u 2020. godini beležže najveći ekonomski pad od Drugog svetskog rata. Kao posledica krize izazvane pandemijom Kovid 19, zemlje koje koriste zajedničku valutu evro u drugom kvartalu 2020. godine beležže pad BDP od 14,7 procenata u odnosu na isti period 2019. godine, objavila je Evropska agencija za statistiku. Za isti period, pad BDP na nivou cele EU iznosi 13,9 procenata.

Pad BDP u Evrozoni prate i pad potroššnje u domaćinstvima, smanjenje izvoza, kao i povećanje broja nezaposlenih.

U Evrostatu kažžu da je u drugom kvartalu 2020. godine zabeležen ”najošštriji pad” BDP i broja zaposlenih od početka sezonskog merenja 1995. godine.

Broj zaposlenih se u odnosu na početak 2020. godine godine smanjio za 2,9 procenata u Evrozoni, izdaci za potroššnju domaćinstava smanjili su se za 12,4 procenta, a izvoz je pao za 18,8 procenata.

Evropska komisija je u svojoj poslednjoj ekonomskoj prognozi, iz jula 2020. godine, ocenila da je kriza Kovid19 pogodila evropsku ekonomiju višše nego ššto je bilo očekivano. Predviđanja EK su da će se BDP Evrozone u 2020. godini smanjiti za 8,7 procenta, a porasti za 6,1 odsto u 2021. godini.

Značajan ekonomski pad u 2020. godini očekivan je za Francusku, Italiju i ŠŠpaniju, dok se manji predviđa za Nemačku, Holandiju i Poljsku.

Kada je reč o tržžišštu rada, u Evropskoj komisiji navode da se značajno manji broj radnih časova tokom trajanja pandemije nije pretvorio u veliki broj nezaposlenih u EU.

Povećanje broja nezaposlenih je, za sada, relativno malo u odnosu na snažažn pad ekonomskih aktivnosti, ššto razlikuje EU od ostatka sveta,” naglaššeno je u Briselu.

Pored ocene da su izvesna ”ekonomska poboljšanja primećena krajem juna i početkom jula”, u Briselu su upozorili na to da je put ka privrednom oporavku Evrozone, ali i cele EU, i dalje nesiguran zbog nepredvidivosti toka pandemije COVID 19.

Kao mogući novi ”kamen spoticanja” evropske privrede, koji će promeniti sve dosadaššnje brojke prognoze ”na jošš gore,” upozoravaju na moguće ponovno uvođenje vanrednih mera i zatvaranja zbog novog talasa Kovid19, čega smo upravo svedoci šširom EU.

Da bi sanirala posledice pandemije, EU je u julu usvojila i najveći zajednički budžžet u svojoj istoriji. Ukupan iznos budžžeta za period 2021-2027 i novoosnovanog Fonda za opravak iznosi 1.824 milijarde evra.

OVO MORATE DA ZNATE:

NOVA VLADA SRBIJE: Spisak svih ministara!

ULOŽENO 12 MILIONA DINARA! Brnabić ističe: Radovi pri kraju, oprema za laboratoriju u Mitrovici kupljena

VUČIĆ: Primiću prvu vakcinu koja dođe u Srbiju

KORONA NE MIRUJE: Za vreme prvog talasa VANREDNO STANJE je ukinuto tek kada je Konov koeficijent pao ispod ODSTO a sada je on DUPLO VEĆI

EU je dogovorila Fond za oporavak EU u iznosu od 750 milijardi evra koji će, po prvi put u istoriji EU, biti finansiran zajedničkim zadužživanjem EU, putem obveznica, na svetskim tržžišštima kapitala, sa rokom za otplatu pozajmice do kraja 2058. godine.

Već u oktobru, da bi zašštitila radna mesta i zadržžala ljude na poslu, Evropska komisija izdala je uvodnu socijalnu obveznicu u iznosu od 17 milijardi evra.

I dok većina građana EU, njih 54 procenata, podržžava mere koje EU uvodi u cilju ekonomskog oporavka, čak 39 procenata ispitanika kažže da je kriza izazvana COVID 19 već uticala na njihov lični dohodak, a dodatnih 27 odsto građana očekuje takav efekat u budućnosti.

Prema novom Evrobarometru, sprovedenom u julu i avgustu, 64 procenta Evropljana misli da je ekonomska situacija „lošša“, a 42 odsto da će se ekonomija njihove zemlje oporaviti od negativnih efekata izbijanja korona virusa „2023. godine ili kasnije“.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar