BEZBEDNOST ŽENA: Biće uvedene narukvice za žrtve i nasilnike, kako bi se alarmirala policija čim nasilnik prekrši meru zabrane prilaska žrtvi!

Od početka godine četiri žene su ubijene u porodičnom nasilju, dok je policija uhapsila 407 nasilnika, a kao nova mera zaštite žena biće uvedene narukvice za žrtve i nasilnike, kako bi se alarmirala policija čim nasilnik prekrši meru zabrane prilaska žrtvi.

Narukvice će biti uvedene u naredne tri godine kroz projekat "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji", koju sprovodi Agencija UN za rodnu ravnopravnost u Srbiji (UN Women) u saradnji sa MUP-om, a uz finansijsku podršku Norveške.

– Narukvice će biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signilizaraju da se nalaze u opasnosti, problemu i da policija odmah reaguje – rekla je državni sekretar MUP-a Biljana Popović Ivić i dodala da će policija na taj način istog momenta znati kada su nasilnici prekršili meru zabrane prilaska žrtvi.

Biljana Popović Ivić je istakla da projekat "Unapređenje bezbednosti žena" predstavlja novu fazu u borbi protiv nasilja.

Ona je, na predstavljanju projekta, naglasila da je od početka godine izrečeno 6.890 hitnih mera nasilnicima, od čega 2.079 mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i 4.811 mera privremene zabrane da kontaktira žrtvu.

Policija je tokom prošle godine izrekla 27.042 hitne mere, od čega je 8.065 mera privremenog udaljenja nasilnika iz stana i 18.977 mera privremene zabrene da kontaktira žrtvu.

Ona je dodala da je zabeležen i značajan pad broja ubijenih žena u porodičnom nasilju.

– U 2019. ubijene su četiri žene, dok smo tokom prošle godine imali 33 žrtve ženskog pola. Ukoliko uporedimo sa 2012. kada je ubijeno 35 žena ili 2013. godinom, kada su nažalost ubijene 42 žene, onda možemo reći da su statistički pokazatelji ove godine još bolji – rekla je Popović Ivković i istakla da to nije dovoljno i da moramo da učinimo dodatne napore kako bismo došli u situaciju da nemamo ni jednu žrtvu.

Borba protiv nasilja u porodici, kako je rekla, jedan je od prioriteta MUP-a, a tome u prilog govori i donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji se primenjuje od juna 2017. godine.

Popović Ivković je navela da je od usvajanja tog zakona, policija preuzela veću odgovornost, dobijanjem novih ovlašćenja, da stane na put nasilnicima kojima su žene bile glavna meta.

Ona je naglasila da će MUP u narednom periodu još intenzivnije nastaviti da se bori protiv nasilja u porodici.

– Svesni smo da je u pitanju društveni problem na koji je potreban i snažan odgovor države i društva. Stoga ćemo odgovorno i hitno postupati po svakoj prijavi nasilja, a nastavićemo da sa posebnim senzibilitetom radimo na prevenciji nasilja nad ženama – rekla je Popović Ivković.

Posebno je teška situacija u seoskim sredinama gde žene ne prijavljuju nasilje jer su ekonomski zavisne, a patrijarhalno vaspitanje i siromaštvo često su dodatna prepreka da potraže pomoć.

Šefica Kancelarije "UN Women" Milana Rikanović kaže da će žene u ruralnim područjima biti prioritet u projektu.

– Ključni faktor uspeha biće zajednički rad, da sve naše resurse koje imamo stavimo u borbu protiv nasilja i borbu protiv stereotipa – istakla je ona i dodala da žene moraju da znaju koja su njihova prava i u slučaju nasilja na koga mogu da se oslone i kame da prijave.

Govoreći o novim tehnologija, Rikanović je rekla da će se u okviru ovog programa započeti testiranje pilot projekta narukvica za žrtve i počinioce nasilja, koji će omogućiti policijskim službenicima da u realnom vremenu prate u kom trenutku su nasilnici prekršili zabranu mere prilaska.

Prema njenim rečima žene u ruralnim krajevima manje prijavljuju nasilje, što znači da možda nemaju pristup informacijama i sistemima podrške, zbog čega će se u okviru projekta raditi direktno sa njima.

Ambasador Norveške u Srbiji Arne Sanes Bjornstad kaže da je najvažnija stvar zaštita građana i njihova fizička bezbednost, te da zbog toga tesno sarađuju sa srpskom policijom.

Nasilje u porodici, napominje, teško je istražiti, jer ga ljudi ne prijavlju, te očekuje od projekta da se naprave značajni pomaci u osnaživanju žrtava da govore o problemu.

– Ovo je važan projekat za žene u Srbiji. Siguran sam da će biti uspešan – zaključio je on.

Cilj projekta je da se osigura veća bezbednost žena i devojčica u Srbiji, da žive u društvu u kome neće postojati rodni stereotipi i nasilje. To se može postići poboljšanjem zakonskih propisa, unapređenjem institucionalnog okvira, podizanjem svesti.

Biljana Stepanov iz Ženske platforme za razvoj Srbije naglasila je da reforme moraju biti suštinske, a ne formalističke.

– U zadnjih četiri pet godina puno smo uradili u ovoj oblasti i postignuti su značajni napreci u svim sektorima. Policija je ostvarila jedan veliki napredak u svom postupanju i promeni načina pristupa ovoj temi i žrtvama nasilja – rekla je Stepanov.

Projekat „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji", koji sprovodi organizacija „UN women" u saradnji sa MUP i podršku Norveške, trajaće tri godine.

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva