NI ZABRANA PRILASKA ŽRTVI NE SPREČAVA UBISTVO: Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno je 11 žena!

Od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno je 11 žena. Većina njih smogla je snage da ode od nasilnika, da ga prijavi policiji, a ni izrečene mere kao što je zabrana prilaska žrtvi, nije sprečila da se dogodi ono najgore – ubistvo.

Nasilnici su najčešće muževi, vanbračni partneri, ali i sinovi. Ne biraju sredstva kako bi maltretirali žrtvu, često zloupotrebljavaju i decu, te se viđanje s mališanima pretvori u krvavi pir.

To se desilo i Teodori J. u koju je u nedelju uveče pucao suprug Dragoslav J. s kojim se razvodi i koji je imao zabranu prilaska Teodori. Sve se dogodilo na samo nekoliko metara od njihove bebe koja je ležala u kolicima.

Koordinatorka Sigurne kuće Vesna Stanojević kaže da niko ne kontroliše da li se poštuje zabrana prilaska žrtvi, da je to veliki propust i da će nešto morati da se menja.

Dodaje da ima dosta nasilnika, da je izrečeno mnogo mera zabrane prilaska, ali da je to veoma teško i kontrolisati.

Mnogo se očekivalo od Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je usvojen pre dve godine. Predviđene su oštrije kazne za nasilnike, ali ni to nije dalo željene rezultate što se tiče smanjenja broja ubistava.

Predstavnica Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže da je Zakon dobar za preventivu, ali da nije rešenje za visokorizične nasilnike.

U slučaju žene sa Novog Beograda u koju je pucao bivši muž, ali i trostrukog ubistva u Novom Sadu gde su ubijeni žena i njeni roditelji, nasilnici su prijavljeni policiji i bile su im izrečene mere zabrane prilaska žrtvi.

– U oba slučaja, rizik je potcenjen – kaže Macanovićeva i dodaje da se zanemaruju činjenice koje ukazuju na visok rizik za žrtvu nasilja, a to je – napuštanje nasilnika, pokretanje brakorazvodne postupka, ali i dostupnost oružja nasilniku.

– Napuštanje, prijavljivanje, posedovanje oružja nasilnika, sve su to faktori koji devet puta češće dovode do ubistva žena. Naše institucije uvek padnu na testu kada su u pitanju ove tri činjenice – pojasnila je ona.

Ovakvim primerima šalje se, kako kaže, loša poruka žrtvama, jer one koje su se odvažile da prijave nasilje nisu bile na adekvatan način zaštićene.

– Policija, ali i dežurni tužilac, u takvim situacijama napravili su lošu procenu rizika – istakla je ona.

Psiholog Aleksandra Janković kaže da je učestalo agresivno ponašanje kako među odraslim osobama, tako i među decom školskog uzrasta.

Ona to objašnjava činjenicom da neki ljudi nisu u stanju da svoje frustracije i nezadovoljstvo rešavaju na druge načine, već ispoljavaju to kao agresiju, najčšće prema svojim partnerkama.

– Neretko se dešava da su deca prisutna u takvim situacijama kao svedoci, a nekada su i sami žrtve – rekla je Jankovićeva.

Ona ističe da je uvek bilo nasilja nad ženama, ali su one to ranije uglavnom prikrivale plašeći se osude okoline ili dalje agresije partnera, a sada to nije slučaj i o tome se više govori javno.

U Srbiji je, kako kaže, dosta urađeno kada je u pitanju zakonska regulativa, ali da ipak nedostaje edukacija i kampanja za podršku žrtvama.

Dodaje da neprijavljivanje nasilja na vreme dovodi do toga da je svaki sledeći slučaj sve brutalniji i da je važno da svi oni koji to čine snose posledice za svoja dela.

– Tek kada budu kažnjeni i kada zaista završe u zatvoru shvatiće i imaće svest o tome da takvo ponašanje ne može baš tek tako da prođe – naglasila je Jankovićeva. U Sigurnim kućama u Beogradu trenutno su popunjeni svi kapaciteti, a u njima je sve više dece. Ima žena koje kada se odvaže da napuste nasilnika nemaju gde, ali i onih koje strahuju za svoj i život svoje dece pa im roditeljski dom nije sigurno mesto za zaštitu, već utočište pronađu u Sigurnoj kući.

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva