TEMA KOJA POTRESA NAŠU ZEMLJU: Kako žive seks radnice u Srbiji?

Na pomen seks rada u Srbiji, najčešća asocijacija je elitna prostitucija, odnosno posao koji donosi dosta novca. Malo kome na pamet padnu i one nevidljive žene koje se ovim poslom bave kako bi skrpile kraj sa krajem, a mnoge izdržavaju i svoju decu i porodicu.

U medijima su seks radnice načešće predmet osude i tabloidizacije, dok su u realnosti mnoge na samoj margini društva i često su žrtve nasilja i ozbiljnog kršenja ljudskih prava.

Novinarka VICE-a Lazara Marinković u svom debitantskom filmu "Seks rad u Srbiji: Slepa ulica zakona" istražuje surovu realnost života seks radnica u Srbiji, njihovu borbu za slobodu i osnovna ljudska prava, kao i posledice novog, pooštrenog zakona o javnom redu i miru na njihov položaj.

Kroz ovaj film, Lazara prati svakodnevni život samih seks radnica – od odlaska na pijacu, spremanja ručka, trčanja u parku, šetnje ulicom i izlaska na “teren”. U ovom filmu, seks radnice otkrivaju kako se osećaju zbog toga što se bave, u Srbiji, ilegalnim poslom, kako državni organi postupaju prema njima, čak i onda kada nisu “na delu”, kao i šta bi za njih značila dekriminalizacija seks rada.

Šta si saznala tokom rada na ovom filmu što te je donekle najviše iznenadilo ili potreslo?

Sve u vezi sa položajem ljudi koji žive od seks rada u Srbiji me je potreslo i zato sam i radila na ovom filmu. Društvo u Srbiji je kao probušeni lonac, a ne znamo koju rupu pre da zakrpimo, pa se tako sistem praktično uopšte ne bavi razumevanjem društvenog i ekonomskog položaja seks radnika i radnica, a kamo li zaštitom njihovih osnovnih ljudskih prava.

To je potresno, ali nažalost teško je da nas više išta u ovoj zemlji iznenadi. Svakodnevno smo svedoci različitih nepravdi, nefunkcinisanja sistema i državnih institucija, ogromne netolerancije i nesolidarnosti sa manjinama, a uz to i normalizacije nasilja, kulture nečinjenja i okretanja glave od problema.

Dirnula me i inspirisala ta količina borbenosti, brige, solidarnosti i podrške koju same seks radnice nose u sebi i pružaju jedna drugoj kako bi prevazišle teške situacije i kako bi se zaštitile od nasilja, bolesti i drugih problema. Tako je i nastala njihova organizacija Sloboda prava.

Kakvi su bili komentari tvojih protagonistkinja nakon gledanja filma?

Sve protagonistkinje u filmu su od samog početka bile 100% upućene u to šta ćemo snimati i kako će film na kraju izgledati. Ovo je pre svega film o njihovom životu i njihovoj borbi. Ne mogu da pričam u njihovo ime, ali mogu da kažem da one nisu bile zadovoljne, ne bih bila ni ja, niti bi snimanje filma imalo smisla.

Za sada je, samo na sajtu, film pogledalo preko 24 hiljade ljudi, kakav efekat misliš da je ovaj film ostavio na publiku?

Do mene je došlo mnogo komentara i svi ukazuju na to da je neki moj intimni cilj i postignut: najpre, ljudi pričaju o tome što znači da smo otvorili jednu ozbiljnu, ali još uvek tabu temu koja nas očigledno sve dotiče. Ljudi mi prenose da su su saznali nove stvari, ali i da su izrazito potrešeni, zabrinuti i uznemireni zbog onog što su videli i čuli. Čak i da su promenili ugao gledanja na seks rad, ili da su se barem zapitali šta bi oni radili da se nađu u toj situaciji. Izuzetno mi je bilo drago kad mi je prijatelj preneo da je čuo dve starije gospođe u frizerskom salonu u Šapcu kako komentarišu ovaj film, na način koji ukazuje da su se stavile u poziciju žena koje prikazujemo u filmu i solidarisale sa njima – kao žene, majke, supruge, sestre.

Zašto si izabrala da se baviš ovom temom?

Ideja za film o seks radnicama došla je spontano, kada sam istražujući jednu potpuno drugu temu o transrodnim muškarcima i ženama i razgovarala sa Elenom Drezgom iz Jazasa i shvatila sam da je upravo došlo do pooštravanja zakona o javnom redu i miru, kao i da postoje seks radnice iz organizacije “Sloboda prava” koje bi pričale o tome kako to utiče na njih.

Iako se seks radom bave i muškarci, verujem da je ovo primarno pitanje položaja i ljudskih prava žena – i bioloških i transrodnih, s obzirom da se one u najvećem broju i bave ovim poslom. A žene su danas jedna od najugroženijih društvenih grupa, ugnjetavane na svakom koraku. Seks rad jeste jedna uža tema, ali se kroz nju može posmatrati i šira slika. Stopa femicida i nasilja je zastrašujuća i predstavlja odraz odnosa ovog društva prema ženama – ona je gotovo uvek nečije vlasništvo i sledi joj kazna ukoliko proba da bira šta će raditi sa svojim telom i sa svojim životom kao što to rade muškarci – i kad je u pitanju rađanje, brak, oblačenje, ponašanje, izbor posla, karijera.

Najgore i najpogrešnije je biti žena u Srbiji, nikad ništa ne valja. Ako imaš seks odmah si “kurva”, ako nemaš onda si usedelica. Sam seks je u Srbiji generalno ogromna tabu tema. Seksualne radnice se automatski osuđuju, odmah se pale moralni kompasi i zanemaruje se da su ove žene takođe nečije ćerke, majke, supruge, sestre, i da, kao i svi drugi ljudi u Srbiji, vode svoju borbu. Zanimljivo mi je da smo se kao civilizacija izborili na pravo ličnog izbora i raspolaganja svojim telom kada je recimo abortus u pitanju, ali ne i kada je reč o dobrovoljnom seksu izmedju dvoje odraslih ljudi.

Šta misliš da je sudbina seks rada u Srbiji i žena koje se istim bave?

Težak položaj seks rad zajednice će se poboljšati, kao i drugima na margini, kada država i institucije za početak budu imale direktan kontakt sa njima. A tek onda, na osnovu pravog uvida u situaciju, počnu da donose i sprovode zakone i rade svoj posao – a to je da svim građanima Srbije obezbede ista ljudska i druga prava – pravo na slobodno kretanje, pravično suđenje, život slobodan od nasilja i diskriminacije, socijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu. Pred seks radnicama u Srbiji je sasvim izvesno velika i teška borba da pre svega budu vidljive i da ih oni koji odlučuju u njihovo ime za početak barem saslušaju. Seks rad kao društvena pojava postoji od početka civilizacije i jedino je pitanje da li će ga i kako država urediti i kontrolisati, a time i umanjiti količinu nasilja, kriminala i trgovine ljudima. Sistem, kao ni društvena svest se na žalost ne menjaju jednim filmom. Moja nada je da je ovim dokumentarcem barem otvorena tema i da su pokrenuta neka pitanja.

B92
Foto: Nebojša Babić