OVO JE CAKA KAKO DA IZIGRATE IZVRŠITELJA Stiže novi pravilnik, a uz njega SMANJITE DUG!

Novi pravilinik o radu izvršitelja koji stupa na snagu 1. januara 2020. predviđa mogućnost dogovora dužnika i poverioca i dobrovoljnog namirenja duga.

Izvršitelj bi bio posrednik, a postignuti sporazum bi značio dobrovoljno namirenje duga pre pokretanja izvršnog postupka, smanjenje perioda čekanja na naplatu, manje troškove i ono što je za dužnika možda najvažnije – visina duga biće poznata pre nego što u sanduče stigne konačni račun za plaćanje.

Naime, pravilnikom je predviđeno da ako poverilac izvršitelju podnese predlog za dobrovoljno namirenje duga, izvršitelj o tome mora obavestiti dužnika. Ovaj dokument praktično znači da izvršitelj posreduje u komunikaciji dužnika i poverioca, kao i da može organizovati i zajedničke sastanke. Ako se dužnik i poverilac dogovore, postupak se okončava sporazumom koji potpisuju obe strane. Rok za postizanje dogovora je 60 dana.

Sam model dobrovoljnog namirenja predviđen je izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su donete ove godine. Prema tom zakonu, izvršitelj "poučava izvršnog dužnika o pogodnostima dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka".

OVO MORATE PROČITATI

POTRESNA ISPOVEST PEĐE MIJATOVIĆA Svo bogatstvo bih menjao za jedno Andrejevo "ZDRAVO"

VELJKO RAŽNATOVIĆ U "DOBRO JUTRO SRBIJO" Ničega se ne plašim! (VIDEO)

BAKA IVANKA ODUVALA STO SVEĆICA! Neobična rođendanska proslava u Domu penzionera

POLA MILIONA VEŠ MAŠINA SU POTENCIJALNE BOMBE! Poznati proizvođač bele tehnike povlači ih sa tržišta

ZAŠTITNIK GRAĐANA NA HAPPY TV Evo šta će biti sa dužnicima Infostana (VIDEO)

U slučaju da potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave bude dobrovoljno namireno u celini ili delimično, kao i u slučaju zaključenja sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, javni izvršitelj ima pravo na naknadu. Ona će padati na teret izvršnog dužnika, ali bi troškovi trebalo da budu znatno manji jer se neće pokretati izvršni postupak.

Javni izvršitelj Zoran Nerandžić tvrdi da je uloga izvršitelja "ostala manje-više nepromenjena" i da je ključna odluka poverioca da li će ići na dobrovoljno namirenje ili ne. S druge strane, kako objašnjava, u slučaju da je država dužnik, obavezan je pokušaj dobrovoljnog namirenja duga.

– Dobrovoljno namirenje predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i ono se prevashodno odnosi na slučajeve kada je dužnik Republika Srbija – da ne može da se tuži država bez poziva da se dug dobrovoljno izmiri. Što se tiče fizičkih lica, poverilac i dalje može predlogom za izvršenje da pokrene postupak prinudne naplate kad god to želi. Dužnik u svakom slučaju može pre utuženja sa poveriocem da iskomunicira oko duga – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, izvršitelj je neko ko nezavisno vodi i sprovodi postupak prinudne naplate i ne može da sprovodi izvršenje, a da pre toga ne uruči rešenje o izvršenju dužniku, onako kako je to zakon propisao.

– U javnosti se stvara utisak da je to fiktivno uručenje, ali je zapravo sam zakonodavac predvideo fiktivno uručenje, u smislu da – kada se prvi put dostavi rešenje na adresu iz predloga, i ako se pismo vrati kao neuručeno, izvršitelj pribavlja podatke od nadležnog organa koji vodi evidenciju o prebivalištu (MUP), i onda ponovo šalje rešenje na dobijenu adresu. Ako dužnik dva puta na toj adresi ne primi rešenje o izvršenju, rešenje se ističe na oglasnu tablu, kao i u svim drugim postupcima, krivičnim i parničnim – objašnjava Zoran Nerandžić.

Za postupke pokrenute posle 1. januara 2020. godine primenjivaće se i novi tarifnik za javne izvršitelje. Njime je predviđeno da, ako dužnik plati dug u roku od osam dana od prijema rešenja o izvršenju, naknada izvršitelju se umanjuje za 60 odsto. Ako se dužnik dobrovoljno iseli u roku od 30 dana, javni izvršitelj nema pravo na naknadu za uspešno sprovedeno izvršenje.

Od 1. marta stupiće na snagu i odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) o elektronskoj aukciji nepokretnosti i pokretnih stvari, a izvršitelj neće imati pravo da naplati kao svoju uslugu održavanje elektronske prodaje. Pored toga, novim tarifnikom biće smanjeni troškovi dostave i drugih pojedinačnih radnji.

Jedna od najvažnijih izmena ZIO sastoji se i u tome da jedina nepokretnost građanina ne može biti prodata zbog komunalnog duga ukoliko on ne prelazi vrednost od 5.000 evra, a pored toga izvršitelji više neće moći da uzimaju dve trećine zarade i penzije, odnosno polovinu za “minimalce”. Izvršenje će moći da se sprovede samo do polovine plate, odnosno do četvrtine ako je iznos zarade jednak ili manji od minimalne zarade.

Izvršenje na penziji može da se sprovede do njene trećine, umesto dosadašnje dve trećine, odnosno četvrtine ako je reč o prosečnoj penziji.

Izvor: Blic
Foto: freepik.com/Printscreen