JEZIVO: Ovo je ispovest lekara koji se pre 45 godina borio sa epidemijom variole vere u Srbiji!

Devojka od 15 godina, sva u ospama i krvava, držala je medicinskog tehničara za ruku i gledajući ga u oči rekla: "Ja umirem, Riki". Preminula je od najtežeg oblika bolesti. Ona je bila moj prvi bolesnik zaražen velikim boginjama, kog kada se setim i sada me obuzmu emocije.

Ovako priča profesor infektolog i neuropsihijatar Milan Šašić (75), koji je tog marta 1972. godine, sa 30 godina bio najmlađi doktor Infektivne klinike u Beogradu koji je lečio pacijente zaražene variolom verom u bivšoj Jugoslaviji. Epidemija, u kojoj su mnogi ljudi izgubili živote, izazvala je paniku u celoj zemlji. Lošu vest u Beograd poslao je doktor sa Kosova, a naš sagovornik dobio je zadatak da obavesti nadležne o opasnosti koja preti.

– Variola se pojavila na Kosovu. Profesor Vojislav Šulaković i profesor Miomir Kecmanović sa Infektivne klinike u Beogradu bili su jedini doktori koji su u praksi videli kako izgledaju velike boginje i odmah su pozvani da pomognu. Ja sam tada bio dežurni kao mlad lekar u Infektivnoj klinici i profesor Šulaković me zove: "Šašiću, pojavila se epidemija velikih boginja, obavesti direktora!" – priseća se doktor Šašić tih dana pre nešto više od 45 godina.

Boginje stižu u Beograd

Sa Kosova su velike boginje došle u Beograd preko jednog učitelja iz Novog Pazara, izvesnog Ljatifa, koga su s pogrešnom dijagnozom poslali u metropolu na lečenje.

– Boginje je u Jugoslaviju doneo hodočasnik Ibrahim H. kada je autobusom otišao u Meku a zatim u povratku svratio u Irak, gde je tada bila epidemija velikih boginja. On je protiv boginja bio vakcinisan godinu dana ranije i razboleo se blažim oblikom. Dobio je temperaturu, groznicu, ali ne i ospe po koži. Da je on dobio pravu sliku, svi bi prepoznali. Nažalost, on je preležao bolest sličnu gripu i inficirao veliki broj ljudi, preko 30. U to doba procenat vakcinisanih u Jugoslaviji je iznosio oko 80 odsto. I oni koji su bili vakcinisani su se razboljevali jer vakcina ne štiti apsolutno. Nesrećni Ljatif išao je na Kosovo i zarazio se, ali lekari nisu znali da ima boginje pa su ga lečili penicilinom od upale respiratornih puteva. Kada se pojavilo crvenilo mislili su da je alergija, pa su ga iz bolnice u Novom Pazaru prevezli u Čačak, a kada se stanje pogoršalo u Beograd. Od njega je i moja prva pacijentkinja dobila boginje. Ona je došla na kontrolu nakon operacije a njega su prevozili hodnikom. Sestra koja je lečila Ljatifa, Dušica Spasić, bila je prva žrtva velikih boginja u Beogradu. Hitno je oformljen karantin u motelu "Hiljadu ruža" na Avali, a zatim, kako se broj obolelih povećavao, i na Infektivnoj klinici – kaže doktor.

Borba protiv opake bolesti bila je dobro organizovana, sredstava i materijala nije falilo.

– U motelu su bila organizovana tri paviljona, jedan za bolesne, drugi za "sumnjive" i treći za one zatečene u prisustvu obolelih. Dolazio je veliki broj delegacija lekara, svetskih stručnjaka. Uglavnom su bolesnici bili odrasli ljudi, ređe dece, jer su ona bila zaštićena vakcinom. Ta organizacija bila je idealan primer kako se savladava tako strašna bolest. Odgovornost lekara bila je ogromna, prizori stravični, ali je to bilo ogromno iskustvo – kaže Šašić.

Opisano i na filmu

Dramatične dane epidemije na filmsko platno preneo je reditelj Goran Marković u filmu "Variola vera", koji je snimljen 1982. godine.

Radnja filma prati događaje u toku epidemije velikih boginja. Glavne uloge tumačili su Rade Šerbedžija, Erland Jozefson, Dušica Žegarac, Rade Marković, Aleksandar Berček, Vladica Milosavljević…

Goran Marković je za film "Variola vera", nagrađen na Festivalu u Vrnjačkoj Banji za najbolji scenario.

Blic
Foot:Arhiva