NOSI LI ZIMA NOVI ZASTRAŠUJUĆI TALAS MIGRANATA: Može li to izazvati RAT na Balkanu?

Piše: Uroš Nikolić

Kraj migrantske krize se ne nazire, a dalje intenziviranje konflikta u Siriji, posebno oko Alepa i u severnim delovima, preti novim talasom. Rat u Siriji, kao i celokupno Arapsko proleće, prouzrokovao je migracije bez presedana. Sigurno je veliki broj migranata stvarno ugrožen, ali neke stvari zavređuju pažnju. Najviše je među njima vojno sposobnih muškaraca, od 16-17 do 40 godina. Ima ponešto žena i dece, starih zanemarljivo. Mnogi od njih su učestvovali u konfliktu, na strani ekstremnih džihadista , a uznemirujuće je da je preko 90 posto sumnjivih, kojima su Grci radili parafinsku rukavicu, imalo tragove baruta.

Prvi na udaru migrantskog talasa bili su Jordan, Liban i Turska – kod kojih je došlo do tektonskih demografskih poremećaja. Prebogate islamske zalivske petromonarhije, ostale su imune na migrante, iako su njima kulturološki najsličniji. Ne primaju kod sebe izbeglice, ali finansiraju njihov pohod na Evropu, Nemačku kao najrazvijeniju i kičmu EU, najpre. Kada toliko ljudi pređe takav put, to teško da može biti spontano. Pojedinci imaju dosta novca, na određenim tačkama podižu još para, preko Vestern Juniona npr., koriste i najmodernije mobilne telefone o kojima prosečan građanin Srbije može samo da mašta… Zna se da pojedine internacionalne nevladine organizacije sistematski pomažu i finansiraju migracije. To rade i islamske organizacije. Simptomatično je da ogroman broj migranata uopšte nije iz ratnih područja. Osim Sirije i Iraka, dolaze iz Irana, Avganistana, podsaharske Afrike… Većina migranata, koja sada pokušava ući u Srbiju – su ekonomski migranti.

Pre bliskoistočnog migrantskog talasa, imali smo generalnu probu migrantsih ruta. Kosovski Albanci su masovno hrlili u Nemačku. To je bilo mizerno u odnosu na ono što je usledilo par meseci kasnije. Sigurno ima i spontanosti, ali previše stvari upućuje na zaključak da se iza migracija nalaze i geopolitički interesi. To mogu biti interesi krupnog kapitala za ekstremno jeftinom radnom snagom, interes SAD da Evropu drži u šaci, posebno Nemačku, putem pritiska, kako se ona ne bi otrgla ispod šinjela, interes muslimanskih zemalja u islamskom pohodu na Evropu, koja je i pre ovoga imala milione loše integrisanih muslimana. U tolikom broju ima mnogo ubačenih terorista spavača, ali i sa običnim narodom se postavlja pitanje – kako ih integrisati, šta će oni raditi u tim zemljama, i može li Evropa to podneti. Problemi su višeslojni – ekonomski, demografski, kulturološki,bezbednosni.

Kriza je podelila Evropu i veoma zatrovala odnose između pojedinih zemalja. Na migrantske kvote, najviše su negodovale države Višegradske grupe, ali je do tenzija došlo i između Nemačke, Austrije, Mađarske, pa čak i unutar Nemačke, kako zbog reakcije desničara, tako i u establišmentu – Merkelova konstantno gubi podršku, posebno je neposlušna Bavarska. Na Balkanu, je migrantska kriza dodatno pogoršala odnose, posebno Beograda i Zagreba. S Mađarskom Srbija ima bolju koordinaciju, ali se stvari zakomplikuju kada svako mora da zaštiti partikularni interes. Hrvati i Mađari, najavljuju novo zidove.

Migranti u Srbiju ulaze, tako što su već prošli kroz teritoriju EU – Grčku ili Bugarsku. Nemačka je prošle godine primila preko milion izbeglica, i sigurno će gledati da smanji priliv. Od tranzitnih zemalja, svaka gleda da se zaštiti, prebacujući vruč krompir drugom. To stvara opasnost, da dođe do opasnog čepa na balkanskoj ruti. Ako ne budu mogli dalje, a ne žele nazad, stotine hiljada mogu se zaglaviti na veoma trusnom i siromašnom Balkanu.

Nije uzalud Merkelova upozoravala da zatvaranje balkanske rute može da izazove novi rat, a nedavno je na opasnost od novog konflikta usled zaoštravanja migrantske krize, upozorio i slovenački premijer. Ide zima, najvaljuje se novi zastrašujuči talas. Ne smemo zamisliti, šta bi bilo, ukoliko bi se građanki konflikt dogordio i u Turskoj,čiji je potpisani sporazum sa EU o izbeglicama sada neizvestan.

Srbija treba strogo da vodi računa o svojoj bezbednosti. Ne može biti trajno odredište za veći broj migranata. Dobro je što se prema migrantima postupalo humano, na nama je da oni što brže i bezbednije prođu ka krajniem odredištu. Srbija za uzroke njihovih patnji nije kriva, niti ih može rešiti. Ključni aspekt rešavanja ovog problema je, osim boljeg čuvanja granica,rešavanje na izvorištu problema – okončanje sirijskog rata.

Srbija se, zasad, dobro nosi, uz optimalan balans između humanosti i poštovanja ljudskih prava sa jedne, i brige o soptvenoj bezbednosti, sa druge strane Ovaj izazov će i dalje biti pred nama u mesecima koji dolaze.

HappyTv.rs
Foto: Twitter/ Watchtower