TRIDESET GODINA OD MEMORANDUMA SANU: Da li je vreme da se konačno raskrinka mit o „srpskoj krivici“?

Piše: Uroš Nikolić

Memorandum SANU i posle 30 godina izaziva pažnju. Nazvan memorandumom, iako je nedovršen nacrt, proglašen zavereničkim, iako je proces izrade bio javan, obeležen odgovornim za raspad Jugoslavije, iako mu je namera bila suprotna – sprečavanje disolucije.

Podele koje je izazvao u javnosti, traju i danas. Neki problemi, navedeni u memorandumu, ni danas nisu rešeni. Na Balkanu ponovo vri, pa se postavlja pitanje treba li SANU, aktivno da se uključi u društveni proces, i ne bude pasivni posmatrač, već da predloži neko rešenje za izlazak države i društva iz krize. Upravo zbog memoranduma SANU godinama izbegava uplitanje u društveno-politička pitanja, jer stigma koja joj je nametnuta od 1986. izaziva strah od toga. To je dovelo dotle da su društvene nauke i sve što naginje političkom , bačene u stranu, a da se SANU mnogo više bavila egzaktnijim naukama. To se ogledalo i u predsednicima akademije, pa je sadašnji predsednik neurolog, a prethodnik je bio arhitekta, koji je izričito izbegavao da se javno oglašava o društveno-političkim pitanjima.

Memorandum je na volšeban način ukraden i dostavljen Večernjim Novostima, iako nije bio dovršen. To bila akcija na najvišem nivou, sa ciljem preventivnog udara vladajuće komunističke vrhuške i diskreditovanja akademije i memoranduma. Akademici su ukazali na akutne probleme koji su razjedali državu i društvo. Akademija je ukazala na težak položaj srpskog naroda, neravnopravan položaj Srbije u odnosu na ostale republike, ali i probleme ekonomske, moralne prirode. Ukazano je na okoštalost komunističke ideologije i potrebne promene u pravcu demokratizacije, samoopredeljenja naroda, ali uz ravnopravan tretman svih. Pogubnost Ustava iz 1974. i problem separatizma su takođe bili na dnevnom redu. Predlagala se izmena uređenja, u federativnom pravcu, nauštrb konfederacije, koja po pravilu vodi raspadu. Ispostavilo se, na kraju, da su akademici za mnoge stvari bili u pravu. Proročke prognoze, iako je memorandum prilično uopšten i ukazivao je na poznate stvari, učinio je da su mu budući događaji pridali gotovo mističnu moć – kao da je memorandum bio plan i uzrok raspada Jugoslavije, a ne obrnuto, da je upravo, uvidevši u kakvom pogubnom pravcu se zemlja kreće, ukazivao na ono što sledi i predlagao rešenja da ne bude onoga, za šta su akademici optuženi da su izazvali.

Došlo je do zamene teza – gde su dobronamerni umni ljudi, težeći naučnom pristupu, predlagali deo rešenja, a proglašeni su za neprijatelje zemlje. Kasnije su proglašeni za mračne zaverenike i navodne velikosrpske rušitelje Jugoslavije, iako to nije bio nikakav zvaničan dokument akademije, već samo nekompletan nacrt grupe autora. Akademija je bila, a i danas je heterogena Akademici su zbog pritiska države, postali žrtve, a naknadno su proglašeni za krivce. Jasno, da sve i da je memorandum bio usvojen i da je zaverenički kako tvrde nedobronamerni, on čak ni tada on ne bi mogao biti ključ za rušenje SFRj. Veliki ratovi i raspadi, obično izbiju posle dugotrajnih kriza, decenijskih problema, iz mnogih uzroka, uz uplitanje raznih faktora, domaćih i stranih. Pojednostavljena crno – bela slika i označavanje SANU kao glavnog krivca, u službi je političkih ciljeva i krojenja istorije za potrebe drugih strana.

Krivica koja lebdi nad SANU i Srbijom uopšte, forsira se, kako od ostalih protagonista krvavog raspada Jugoslavije – Bošnjaka, Hrvata, međunarodnih elemenata koji su se našli na suprotstavljenoj strani Srbima, tako i od pojedinih krugova u Srbiji, koji se priklanjaju toj jednostranoj dogmi kako je Srbija jedini krivac za sve.

Paljbu po Srbiji i srpskoj akademiji najviše osipaju oni koji se slabo razumeju u istorijsko-političke procese dugog trajanja, a na memorandum najviše drvlja i kamenja osipaju oni koji ga nikada nisu pročitali, i koji ignorišu hronologiju zbivanja.

Vreme je da se skine veštački nametnuto breme krivice i ljaga, sa institucije koja treba biti stub Srbije. Neophodna je dekonstrukcija tridesetogodišnjeg mita – kako je sve loše počelo od memoranduma i kako je SANU glavna adresa za uzročnika krvavog raspada. To će se postići živim svedočenjima učesnika i analizom sadržaja memoranduma. Da bi se nešto označilo kao uzrok, moraju se razumeti procesi, a kada je reč o dokumentima – pre osipanja paljbe, trebalo bi ih pročitati!

Popularizaciji memoranduma, najviše su doprineli oni koji su ga žestoko napadali. Iskorišćen je kao povod za nametanje navodne kolektivne krivice Srbima. Da drugi akteri nisu želeli raspad SFRJ, koristeći famozni memorandum kao opravdanje za svoje kontrapoteze,on bi bio zaboravljen.

HappyTv.rs
Foto: Wikimedia