Kao za Železaru? Kinezi hoće da spasu RTB Bor, imaju samo jedan uslov!

U Sindikatu rudara Srbije tvrde da su kineski partneri postavili dva uslova za preuzimanje rudarsko-topioničarskog basena.

Da bi Kinezi preuzeli RTB "Bor" postavili su dva uslova – da iz basena ode dosadašnji direktor Blagoje Spaskovski i da se otpusti 1.800 radnika. Ovo za "Novosti" tvrde iz Sindikata rudara Srbije.

– Premijer Aleksandar Vučić je zadužio našeg ambasadora u Kini da direktno pregovara oko preuzimanja RTB "Bor" – kaže Srđan Marković, sekretar Sindikata rudara Srbije.

– Dobili smo informaciju da su Kinezi tražili da se otpusti Spaskovski i da ode oko 1.200 radnika iz "Bora" i još oko 600 iz Majdanpeka. RTB "Bor" ukupno ima 5.027 radnika, od kojih u Majdanpeku radi oko 1.000. Već su pokrenuti procesi oko prinudnih odmora, a najavljeni su nam i spiskovi za otpuštanje, pa verujemo da je sa ovim procesom već započeto.

Prema Markovićevim rečima, u basenu radi 600-700 ljudi u administraciji, koji su, po mišljenju rudara, najveći problem u kompaniji.

– Radnika u proizvodnji je uvek nedovoljno, a u kancelarijama previše – misli sindikalac. – Nadam se da će država recionalizacijom zaposlenih to imati u vidu.

Kineska kompanija, čije ime se još ne otkriva, ukoliko se ipak odluči da preuzme RTB "Bor", verovatno će primeniti sličaj model kao i kod kupovine Železare iz Smedereva, misli ekonomista Ljubodrag Savić.

– Kina ima tri osnovna razloga da ulaže u sektor bakra – kaže Savić.

– Prvi je to što je bakar strateška sirovina, pa iako je trenutno cena niska, ova ruda je postojana i ne može da se zameni. Drugi razlog je što je Kina u ekspanziji, najveći je svetski potrošač sirovina, a treći što, za razliku od zemalja Zapadne Evrope, kineske kompanije imaju podršku države. One dobijaju zajmove od države, koji su izuzetno povoljni, a čak i kada to nije dovoljno – direktnu finansijsku pomoć.

"Bor" za Kinu može da bude interesantan i dodatno jer, za razliku od Železare, Srbija ima jedno od najvećih nalazišta bakra, pa i drugih ruda poput zlata. Ipak, finansijska računica je moguća samo za kupca koji je spreman da ulaže – na dugi rok.

– Nekoliko puta je doživeo propalu privatizaciju, a ima gubitak od 1,2 miliona evra. Sada proizvodi duplo manje nego ranije, a cena bakra na tržištu je duplo viša. Basen kao takav možda odgovara samo Kinezima, jer su oni jedina zemlja koja trenutno može da uloži veliki novac, i da onda čeka da joj se vrati.

U Rudarsko-topioničarskom basenu "Bor" za proteklih 110 godina rudarenja dobijeno je oko pet miliona tona bakra i 180 tona zlata. U vreme najveće ekspanzije, ovo preduzeće je bilo motor razvoja bivše SFRJ, pa su basenskim novcem finasirane izgradnja dela HE "Đerdap 1", puteva, hotela…

Međutim, uvođenjem sankcija, devedesetih godina prošlog veka, počelo je propadanje RTB "Bor". Bakar iz Bora kupovan je, praktično, bezvrednim dinarima. Uz to, nemogućnost nabavke nove opreme i praćenje najnovijih rudarskih trendova, doprineli su gotovo potpunom kolapsu basena.

NEUSPELE PRIVATIZACIJE

DRŽAVA je 2003. odlučila da raspiše tender za prodaju "Bora", ali su sva tri pokušaja okončana neuspešno. Na prvom javnom pozivu, pobedila je rumunska firma "Kuprum", koja nije u predviđenom roku platila 400 miliona dolara, koliko je ponudila za RTB. Slična situacija bila je i na drugom tenderu, kada je pobedila austrijska kompanija "Atek". Ni ta firma, nije u predviđenom roku uplatila novac za kupovinu imovine RTB. Na trećem tenderu nije bilo zainteresovanih za kupovinu "Bora". Nakon toga, država je ušla u RTB. Izgrađena je nova topionica, vredna oko 250 miliona evra, i otpisani su dugovi "Bora" teški gotovo milijardu evra. Međutim, ni to nije pomoglo konsolidovanju stanja u RTB.

DUGUJU DVE MILIJARDE ZA STRUJU

PO proceni konsultantske kuće "Mekinsi", koju je Vlada Srbije angažovala da uradi presek stanja u basenu, "Boru" treba najmanje 50 miliona dolara svežeg kapitala za obrtna sredstva. Nezvanično, pominje se i da RTB ne plaća struju i da je EPS-u dužan oko dve milijarde dinara. Iako je država otpisala dugove teške gotovo milijardu evra, ni to nije pomoglo konsolidovanju stanja u RTB. Jer, ostao je dug od oko 300 miliona evra, od čega najveći deo "otpada" na novu topionicu, za šta je Srbija, uz državne garancije, uzela kredit od kanadske EDC banke. Ispostavilo se, međutim, da nema dovoljno rude kako bi se novi metalurški agregat "nahranio" i radio u kontinuitetu, zbog čega se pribeglo uvozu inostranog koncentrata bakra.

Novosti
Foto: Wikipedia