Davenport šalje OHRABRUJUĆU PORUKU: Srbija može da otvori još 13 poglavlja u 2017!

Srbija bi ove godine mogla da predstavi pregovaračke pozicije za 13 novih poglavlja u pregovorima sa EU koje se odnose pre svega na ekonomiju, finansije, kompanijsko pravo, carinsku uniju, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport.

Nakon toga, kako je naveo, na Evropskoj komisiji biće da da preporuke zemljama članicama za otvaranje pregovora o tim poglavljima, rekao je Deveport napominjući da ako Srbija u tome uspe ukupan broj otvorenih poglavlja mogao bi da bude skoro 20.

Prema njegovim rečima, pristupanje EU je zapravo jako moćan „alat“ za ekonomske i političke reforme, transformaciju i modernizaciju društva.

"Na tom putu, Srbija je otvorila šest poglavlja, a jedno već i privremeno zatvorila" naveo je šef Delegacije EU ocenjujući to kao pozitivan uspeh i dostignuće srpskih vlasti, parlamenta i civilnog društva.

Davenport je napomenuo da je dijalog izmedu Beograda i Prištine jako važan, te da je tu zabeležen napredak.

"Postoji podsticaj da se on nastavi, i to je jedan od faktora koje će zemlje članice sasvim sigurno razmatrati", rekao je Davenport i dodao da EU nastavljajpodsticaje kada je u pitanju i vladavina prava jer je ona prioritet.

Prema njegovim rečima, EK zato ukazuje na probleme poput odugovlacenja sudskih postupaka, jer ako toga ima, onda se radi o poricanju pravde.

"Takode, moraju se dostići standardi kada je u pitanju nezavisnost sudova, sudija, tužilaca, sloboda izražavanja…Srbija je na početku tog posla, i zato je veoma važno i ono što rade nezavisne institucije i civilno društvo", rekao je Davenport.

Kada su u pitanju nezavisne institucije, Davenport kaže da one imaju jako važnu ulogu u obezbeđivanju kontrole i balansa izvršne vlasti, a građanima pomažu da ostvare svoja prava.

"Kao i u državama članicama, i ovde su one mlade, ali se razvijaju i postaju sve više uticajne. Zato je njihova uloga veoma istaknuta u akcionom planu...", rekao je šef delegacije EU.

Upitan zašto se slučaj “Savamala” nije našao u godišnjem izveštaju EK, on je ukazao da je po pravilu izveštaj ne bavi pojedinacnim slučajevima, već da Delegacija daje EK veću i širu sliku dešavanja.

"Pratili smo sve što se dešavalo tog 24. aprila, kao i sve nakon toga. Kada imate situaciju, gde god da se desi, da se objekti ruše mimo propisane i postojece procedure, kada se građani osećaju ugroženo ili osećaju neku pretnju od strane vlasti ili osećaju da ih vlast nije zaštitila, to su razlozi za zabrinutost. U Izveštaju jasno piše da mora da postoji razumevanje za nalaze nezavisnih tela i da njihove preporuke moraju da se poštuju i primene, što važi i za ovaj slučaj", rekao je Davenport.

Kada je u pitanju saradnja da premijerom Aleksandrom Vučićem Davenport je rekao da sa njim ima stalne konsultacije i profesionalni odnos.

"Važno je da možemo da pričamo o svim aspektima odnosa izmedu Srbije i Unije. Odlične odnose imamo i sa ministrima, a premijerova podrška je uvek od ključnog značaja kad nešto treba raditi u okviru pregovora", rekao je Davenport.

Upitan da li smatra da Srbiji trebaju novi parlamentarni izbori, on je naveo da može da kaže samo ono što piše u Izveštaju – da bi bilo važno osigurati i primeniti preporuke medunarodnih posmatrača sa prethodnih izbora pre nego što se održe novi.

Šro se tiče nesuglasica između Srbije i Hrvatske, Davenport smatra da one moraju da se reše bilateralnim putem.

"To se odnosi na sve komšije, pa i one koji su članice EU. Bilateralna pitanja ne treba da budu deo priče o proširenju. Hrvatska je saopštila da više nema rezervi na otvaranje poglavlja 26, tako da u 2017-u ulazimo sa bitnim napretkom", naveo je on.

Upitan zašto Brisel ćuti na table sa ustaškom parolom “Za dom spremni” u Jasenovcu, Davenport je rekao: "nema tolerancije prema onome što se desilo tokom holokausta u Drugom svetskom ratu, i to je naša za jednicka pozicija".

"Moramo da se setimo svih žrtava užasa nacista. Lično smatram da ovo ne sme da bude tema za podizanje tenzija. Svi treba da rade na tome da ovaj region nauči lekcije iz prošlosti, da radi na pomirenju , razumevanju i saradnji, i to je ono što EU želi i podržava kroz razne programe. To će svima doneti boljitak. Uostalom, EU je projekat nastao na principima poverenja i pomirenja, a na osnovu strašnih istorijskih iskustava kroz koje je naš kontinent prošao", naveo je on.

Osvrćući se na odnose Srbije i Rusije, Davenport je naveo da sve zemlje EU imaju bilateralne odnose sa Rusijom – trgovinske, kulturne, politicke, te nema razloga da veze Srbije sa Rusijom budu viđene kao nešto suprotno od puta ka EU.

"Medutim, mi želimo da vidimo da Srbija daje prioritet tom evropskom putu, što je uostalom srpska vlada sama sebi zadala u svom programu. Srbija se u mnogim situacijama već ponaša kao članica EU, a koristi i razne programe i projekt:", naveo je Davenport podsećajući na majske poplave 2014. godine i "koristi koje Srbija može imati iz članstva i posebnih EU fondova".

Upitan da li će Srbija morati da se distancira od Rusije u slučaju pristupanja EU, on je naveo da sve zemlje kandidati moraju da usaglašavaju svoju spoljnu i bezbedonosnu politiku do trenutka kada postaju clanice.

"Kada se priključe EU, one postaju zapravo sutvorci i sukreatori te politike. To je vrlo važan deo pristupanja.

Tanjug
Foto:Youtube Printscreen/DanasCoferences