Izveštaj američkih senatora o Srbiji i Balkanu: BORBA PROTIV MALIGNOG UTICAJA RUSIJE NA REGION KREĆE IZ BEOGRADA!

Pred senatorima SAD je predstavljen izveštaj u kom se govori o "asimetričnim napadima Vladimira Putina na demokratiju", a čitav odeljak je posvećen Srbiji.

Izveštaj "Putinov asimetrični napad na demokratiju u Rusiji i Evropi: Implikacije na nacionalnu bezbednost SAD", pripremljen je za Senatov Komitet za spoljne odnose i govori o "višegodišnjim i neprekidnim napadima" režima Vladimira Putina i pokušajima da se uruše demokratija i vladavina prava u Evropi i SAD.

Izveštaj obrađuje uticaj Kremlja na 19 zemalja i govori o "metodi odbrane", a u zaključcima o Srbiji se navodi da je naša zemlja prepoznata kao ključna u regionu i da bi borba protiv "malignog uticaja Rusije" u ovom delu Evrope trebalo da otpočne upravo u Beogradu. 

Takođe, navedeno je da bi međunarodna zajednica u Srbiji trebalo da primeni "najbolje lekcija naučene u drugim zemljama širom Evrope". 

Među lekcijama su i veća finansijska i diplomatska podrška Srbiji, promena strategije SAD nastale nakon pada Miloševića, a spominje se i potreba da najviši zvaničnici SAD dođu u Beograd. Kao ilustracija, navodi se da je poslednji američki predsednik u Srbiji bio Karter 1980. godine, dok se predsednik Aleksandar Vučić sa Putinom sastao "najmanje 12 puta za pet godina". 

Izveštaj demokratskog senatora Bena Kardina (Merilend) pripremljen je za Komitet za spoljne odnose, a autor kaže da ga nije izradio zbog istrage o navodnom mešanju Rusije u unutrašnje stvari SAD, već zbog toga što predsednik Donald Tramp "ne radi ništa povodom drskog napada Moskve koji nanosi štetu zemlji". 

"Dok predsednik Tramp praktično ne radi ništa, gospodin Putin nastavlja da rafiniše svoj asimetrični arsenal i traži nove prilike da narušava i uruši poverenje u demokratske i međunarodne institucije", naveo je Kardin. 

Kako se navodi, Kremlj u ove svrhe koristi "asimetrični arsenal", koji uključuje vojne invazije, sajber-napade, dezinformisanje, podršku ekstremnim političkim grupama, ali i zloupotrebu energetskih resursa, organizovanog kriminala i korupcije. 

"Kremlj je vremenom unapredio ove alate i napadi su intenzivirani kako po snazi, tako i po učestalosti širom Evrope. Ukoliko SAD ne uspeju da urgentno odgovore na ovu kompleksnu i rastuću pretnju, režim u Moskvi će biti još jači. Nastaviće da unapređuje svoj arsenal i da ga koristi protiv demokratija širom sveta, uključujući i izbore u SAD u 2018. i 2020. godine", navodi se u uvodu.

Senator poredi napad u Perl Harboru i 11. septembar, ističući da su američki predsednici tada hitno reagovali, dok "Tramp ni ne prepoznaje Putinovu pretnju". 

"Važno je povući razliku između Putinovog korumpiranog režima i ruskog naroda", precizira se u izveštaju. 

Izveštaj je pisan kao "ilustrativan", ali predlaže pojedine mere za borbu protiv Kremlja. Autor se nije bavio "Sirijom, komplikovanim odnosom sa Turskom i uticajima Rusije u centralnoj Aziji i Latinskoj Americi". 

Izveštaj je podeljen na više poglavlja, a uticaj je detektovan u 19 zemalja. 

U poglavlju 5, posvećenom "uticaju Kremlja na nekonsolidovane demokratije i trazicione vlade" navode se Srbija, Crna Gora, Ukrajina, Gruzija, Bugarska i Mađarska. 

U odeljku posvećenom "konsolidovanim demokratijama", navode se Letonija, Litvanija, Estonija, Danska, Finska, Norveška, Švedska, Holandija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Španija i Italija. 

U odeljku koji se bavi energetskim pritiscima kao ključni primer navodi se upravo Srbija. 

"Zemlja zavisi od ruskog gasa, a državna kompanija Srbijagas je akumulirala dugove u visini od milijardu dolara, što je dovelo do pritiska Rusije 2014. ograničavanjem isporuka za 30 odsto. Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa, je i zamenik predsednika proruske stranke SPS, ima mesto u Skupštini, a navodno se Rusija oslanjala na Bajatovića kao garanta za stvari dogovorene oko projekta Južni tok, koji je ugašen i na kome je Srbija izgubila oko 30 miliona dolara. Uprkos dugovima i zavisnosti na zalihama gasa iz Rusije, Bajatović insistira da njegova zemlja i dalje ima koristi od ugovora sa Rusijom", piše u izveštaju. 

Srbija se sledeći put pominje u poglavlju 5, gde se ističe da je mešanje Rusije u zemljama kakva je Srbija, "manje očigledno agresivno" i fokusira se na kultivaciju stava u društvu, kojim se urušavaju napori vlasti da se zemlja integriše u Zapad. 

Konkretno Srbijom izveštaj se bavi na nešto više od sedam strana, a u uvodu piše da se "ruski maligni uticaj u Srbiji manifestuje kroz kulturne veze, propagandu, energetski sektor i rastuću vojnu saradnju". 

"Takođe, Moskva ističe duboke veze kroz pravoslavnu crkvu i zajedničku slovensku kulturu. Taj narativ je godinama brižljivo gajen, tako da ruska kampanja dezinformisanja nailazi na plodnu teritoriju u srpskoj populaciji", navodi se. 

Američki senator ističe da su, uprkos tim vezama, vlasti u Srbiji jasno istakle kao prioritet evropske integracije, kao i da nastojanje Srbije da održi dobre odnose i sa EU i sa Rusijom jeste u skladu sa mišljenjem javnosti, ali na duže staze verovatno nije održivo zbog potrebe da se uskladi spoljna politika sa EU. 

Izveštaj spominje nedavne poruke Brajana Hojta Jia, kao i napredak Srbije u pregovaračkom procesu, ali i "znake da kako Srbija napreduje, postoji plan da Moskva pojača pritiske i spreči konačni ishod". 

"Kako integracija u EU bude postojala ozbiljnija, Beograd bi trebalo da se upozna sa alatima Rusije koji se spominju u ovom izveštaju, i radi zajedno sa EU da izgradi odbranu", navodi se. 

Kako se navodi, vlasti u Srbiji su uložili značajne resurse i politički kapital u evropski put, ali su "preuzeli malo koraka da se odbrane od anti-Eu ruske propagande, koja cirkuliše kroz zemlju uz zanemarljiv otpor". 

"Prema informacijama Stejt departmenta, broj medija i NVO koje imaju proruske stavove su narasle sa desetak na više od stotinu poslednjih godina, a besplatan sadržaj koji nude ruski državni mediji kao što je Sputnjik predstavljaju jedan od najcitiranijih izvora u srpskoj štampi. Npr. Sputnjik je nekoliko puta navodio da Albanci sa Kosova spremaju pogrom uz blagoslov Zapada, a ta propaganda je imala uticaj. Od početka rada Sputnika u januaru 2015. godine, broj onih koji podržavaju Rusiju u Srbiji je porasta sa 47,8 odsto na 60 odsto u junu 2017. godine", navodi se. 

Izveštaj ističe i odnos Srbije prema sankcijama na štetu Rusije, za koje su iz državnog vrha više puta naveli da nisu opcija, a govori se i o dobrim odnosima predsednika Republike Srpske Milorada Dodika sa Rusima i otvorenoj podršci Moskve ka referendumu o nezavisnosti RS. 

Američki senator govori o situaciji u medijima, navodeći da "Sputnjik svoje priče i članke besplatno prosleđuje u najmanje 20 radio stanica širom Srbije", da se "Nedeljnik" štampa u Moskvi (verovatno se misli na pripremu dodatka "Ruska reč"), a da je odgovor Zapada bio slab. 

"Ipak, postoje naznake konkurencije u informativnom prostoru. BBC je najavio da će ponovo pokrenuti servis na srpskom, sedam godina nakon što ga je ugasio", navodi se u izveštaju. 

Takođe, piše se o "oštrom padu slobode štampe", pod aktuelnom vlašću, napadima i maltretiranju na novinare koji se bave istraživanjem i to od strane zvaničnika vlasti i provladinih medija. Navodi se da se i svake godine beleže i fizički napadi na novinare, pretnje smrću i drugo. 

Kao jedan od najvažnijih pravaca uticaja ističu se kulturne i verske veze, kroz kulturne institucije, SPC, ali i organizacije civilnog društva i poteze "pod okriljem humanitarne pomoći". 

"Ključni element ruskog narativa o odnosima sa Srbijom jeste zajedničko pravoslavno nasleđe. Crkvena vođstva u Rusiji i Srbiji naglašavaju tradicionalne konzervativne poruke, koje nose antievropske i antizapadne tonove, često se fokusirajući na gej prava. Veze dve crkve podržavaju i politički lideri, pa ruski zvaničnici ističu tu vezu tokom svojih poseta, često se sastajući sa crkvenim velikodostojnicima u Srbiji", navodi se. 

Senator Kardin se poziva na izveštaj Centra za evroatlantske studije u kom je nabrojana 51 organizacija koja ima proruske stavove, a kao najuticajnija se navodi SNP Naši. 

Spominje se i Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, u čiju pravu svrhu zvaničnici SAD redovno izražavaju sumnju. 

Osim toga, govori se o sve jačoj vojnoj saradnji, nabavci naoružanja i narativu prema kome je "Rusija zaštitnik Srbije". 

"Taj narativ ima značajan odjek među srpskom populacijom, a prema jednom istraživanju 41 odsto građana vidi Rusiju kao najvećeg prijatelja", navodi se u izveštaju. 

Kao vid podrške Rusije, Srbi prepoznaju i stav Moskve prema Kosovu, ali i veto na predlog rezolucije o Srebrenici. 

"Srpski predsednik Aleksandar Vučić se često sastaje sa predsednikom Putinom i u decembru 2017. godine je pozvao Rusiju da ima aktivniju ulogu u pregovorima oko odnosa Srbije i Kosova", navodi se. 

"Ruski asimetrični arsenal u Srbiji ima više lica i veoma je efektan u održavanju stava u javnosti da su potrebni jaki odnosi sa Moskvom. To je postignuto zbog slabog odgovora EU i SAD. Uzimajući u obzir centralnu ulogu i uticaj Srbije na Balkanu, bilo kakva strategija za borbu protiv malignog uticaja bi trebalo da otpočne u Beogradu. Kako bi Rusija mogla da značajno pojača svoje pokušaje jer je Srbija jasno izrazila nameru da ide ka Evropskoj uniji, međunarodna zajednica bi trebalo da se pripremi za ovu mogućnost koristeći najbolje lekcije naučene iz drugih zemalja širom Evrope", piše u izveštaju. 

Kao "naučene lekcije" se navodi:

  • više domaćeg liderstva je potrebno za borbu protiv uticaja Kremlja. Srbija je važna zemlja u regionu zbog geografskog položaja i komplikovane novije istorije tokom raspada Jugoslavije. Dok lideri upravljaju zemlju u izazovnom političkom okruženju, nema sumnje da Srbija oseća pritisak da sedi na dve stolice. Međutim, liderstvo je važno, ako Srbija želi u EU mora da preduzme korake kako bi se borila protiv ruskog asimetričnog arsenala. Bez značajnog otpora, ruska propaganda će nastaviti da ima uticaj na javno mnjenje
  • SAD moraju da se ponovo uključe svojim resursima. Podrška SAD Srbiji je u padu u poslednjim godinama. Misija USAID-a u regionu moraju da se reorijentišu ka robusnijem otporu ruskom malignom uticaju... Izazovi koji su pred SAD i saveznicima na Balkanu i širom Evrope zahtevaju reorijentaciju podrške, a u susret takvoj realnosti SAD mora da poništi razmišljanja iz prethodnih godina da "smanji otisak", već da se bavi ekspanzivnim i preduzetničkim pristupom koji stvara dugoročnu investiciju u jačanje otpornosti, izgradnju institucija i unapređenje njihove sposobnosti da odgovore na dezinformaciju. SAD bi takođe trebalo da pomognu Srbiji da postane energetski nezavisnija
  • Zvaničnici SAD bi morali da se pojave. Osim direktne pomoći, zemljama kao što je Srbija je potrebno diplomatsko angažovanje zvaničnika SAD na visokom nivou. SAD moraju da pošalju jasnu poruku da su spremne potroše vreme i trud kako bi podržale one kojima je stalo do demokratske budućnosti u Evropi. Visok nivo pažnje SAD je značajno smanjen nakon pada režima Slobodana Miloševića. Ruski odnos sa liderima u Srbiji je suprotan od Američkog, a predsednik Vučić se sa Putinom sastao bar 12 puta od 2012. godine. Poslednji predsednik koji je bio u Beogradu je Džimi Karter 1980. Kako bi se popunila ta rupa, visoki zvaničnici, među njima i članovi Kongresa bi trebalo da redovno putuju u region i organiziju posete na visokom nivou u Vašingtonu. SAD moraju da pošalju jasnu poruku da su se vratile i da su spremne da ozbiljno rade u saradnji sa zemljama domaćinima i saradnicima širom Evrope kako bi se odbranile od malignog uticaja i pomogle zemljama da završe proces integracije.


O njemu su izvestili veliki američki mediji, kao i ruski portali, a posebnu pažnju, iako nije spominjao detalje po zemljama, posvetio mu je "Njujork tajms".

 

b92.net
Foto: twitter/FabriziSem, foreign.senate.gov, wikipedia

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost