ZAŠTO NAM SE JEDE SLATKO POSLE RUČKA? Stručnjaci su prepoznali nekoliko uzroka!

Velikom broju ljudi se jede slatko nakon što su već jeli – pitanje je zašto? Stručnjaci su prepoznali nekoliko uzroka, a takođe su dali i nekoliko preporuka kako da se umerimo u konzumaciji šećera.

Dakle, evo kako nutricionisti i zdravstveni stručnjaci objašnjavaju našu želju za slatkišima posle jela.

Urođena sklonost prema slatkim namirnicama.Postoje indikacije da se ljudi rađaju sa preferencijom prema slatkoj hrani zato što je to evoluciono uslovljeno. Istorijski gledano, ako se vratimo u doba lovaca-sakupljača, slatke namirnice su verovatnije neškodljive i hranljive u poređenju sa gorkim i kiselim, za koje postoji verovatnoća i da budu otrovne. Pored toga, evoluciono gledano, ljudska vrsta preferira visokoenergetsku hranu, kao što je šećer. Šećer daje energiju za preživljavanje kada vlada oskudica hrane. Takođe, iz fiziologije je poznato da konzumacija šećera uzrokuje lučenje dopamina u mozgu, hormona koji su povezani sa motivacijom, novinom i nagradom, tako da se, opšte uzevši, ljudi osećaju bolje kad jedu šećer (slatko).
Potreba za kompletnom paletom ukusa. Da bismo bili potpuno zadovoljni obrokom, potrebno je da on sadrži svih pet ukusa: kiseo, slan, ljut, gorak i sladak. Međutim, ako je obrok bio pretežno slan, ljut, kiseo i sl, nakon obroka osećamo potrebu da okusimo i nedostajući slatki ukus.
Kulturološki uslovljene navike. U mnogim kulturama obrok podrazumeva da na kraju bude poslužena neka poslastica, pa zbog toga ostaje osećaj da je obrok bio nepotpun ako nije bilo slatkiša.
Uslovljenost iz detinjstva. Većina dece baš voli slatko, i mnogo puta deca dobijaju slatkiše kao nagradu i poslasticu. Ta povezanost slatkog i osećaja da smo nagrađeni ostaje i kad odrastemo.
Emocionalne potrebe. Emocije mogu biti razlog što nam se jede slatko i kad smo već siti. Mnogim ljudima nedostaje "unutrašnja slatkoća" u životu. Doručak, ručak, večera su način da se povežemo sa članovima porodice i bliskim osobama i da se osećamo ispunjeni ljubavlju, radošćui osećajem da smo zbrinuti. Neki ljudi obeduju sami, pa zato to nastoje da to kompenzuju slatkim. Neki ljudi opet žude za slatkim zato što im je to bila nagrada u detinjstvu. Neki, opet, ne mogu da izađu na kraj sa svojim osećanjima, pa zato preteruju sa slatkišima jer je sladak ukus povezan sa osećajem utehe i sigurnosti iz detinjstva.

Kako smanjiti želju za slatkišima

Iako slatka hrana nikako nije loša, već je sasvim prirodan i normalan element naše ishrane, preterivanje sa šećerom je dokazano štetno. Brojna istraživanja povezuju preterivanje sa šećerom sa: gojaznošću, ddijabetesom, srčanim oboljenjima, pa čak i Alchajmerovom bolešću. Ukoliko imate osećaj da ne možete da se umerite u konzumaciji šećera, evo nekoliko načina da se želja za šećerom smanji.
Konzumirajte namirnice bogate magnezijumom, hromom i cinkom. To može da poboljša osetljivost ćelija na insulin, i da olakša organizmu da metaboliše i sagori šećer. Te namirnice su pre svega zeleno lisnato povrće, mahunarke, cimet.
Konzumirajte uravnotežene obroke. To jest, obroke koji sadrže ugljene hidrate, masti, belančevine, biljna vlakna, minerale i vitamine.
Jedite prirodno slatke namirnice. Umesto da jedete industrijske slatkiše, konzumirajte prirodno slatku hranu: jabuke, smokve, dinje, lubenice i sl. Ili, voćnu salatu od raznog voća začinjenu sa malo cimeta.
Uključite u ishranu zdrave masti. Zdrave masti daju osećaj sitosti i održavaju nivo šećera u krvi stabilnim i time smanjuju potrebu za šećerom. U zdrave masti ne spadaju rafinisana biljna ulja kakva se nalaze u širokoj prodaji, već: orašasti plodovi i semenke, avokado, ekstra devičansko maslinovo ulje, kokosovo ulje i sl.
Poradite na smanjenju stresa. Isuviše stresa podiže nivo kortizola, što može dovesti do žudnje za slatkim. Postoje razni načini da smanjimo stres, a fizičko vežbanje i meditacija spadaju u najefikasnije.

Zdravahrana.com
Foto: Arhiva