AKO SE GOJITE, PROVERITE NIVO INSULINA: Da li patite od insulinske rezistencije?

 

Gojaznost, neredovni ciklusi, policistični jajnici, pojačana maljavost i bubuljice kod žena, najčešće ukazuju na pojavu insulinske rezistencije. Genetika, različiti agensi u brzoj hrani, veštačke ili termički loše prerađene namirnice, mogu da dovodu do promena u endokrinom sistemu i povećanja telesne mase, što je često “okidač” ovog poremećaja.

 Ne mora svako ko ima insulinsku rezistenciju da ima zdravstveni problem. Ona znači da u osnovi imate sklonost ka dijabetesu. Svojim načinom života, ishranom, povećanjem telesne mase, možete da pokrenete taj mehanizam. Ukoliko se otkrije na početku, ishranom i vežbama problem može da se reši u velikom broju slučajeva. Ali, ukoliko se ne dijagnostikuje na vreme, može da dovede do pojave dijabetesa tipa 2 – kaže dr Đuro Macut, endokrinolog Klinike za enokrinologiju dijabetes i bolesti metabolizma u Kliničkom centru Srbije, profesor Medicinskog Fakulteta u Beogradu.

Zašto dolazi do pojave insulinske rezistencije?

– Uzroci su različiti, često udruženi. To su loša ishrana, gojaznost, poremećaji metabolizma, uticaj hormona, odnosno povišen nivo muških polnih hormona kod žena, zajedno sa promenama na genima i uticajem različitih hemikalija.

Kada treba posumnjati da postoji ovaj problem?

– Kada pacijent dobije u telesnoj masi ili ima genetsku predispoziciju za tip 2 dijabetesa. Takođe, ukoliko kod mladih žena postoji problem masne kože, bubuljica, maljavosti, ali i cista i neredovnih ciklusa, potreban je endokrinološki pregled.

Koliko često se greši u dijagnostici insulinske rezistencije?

– Kada se radi test opterećenja glukozom, dobija se vrednost insulina i glikemije. Ali, ne i odgovor na pitanje da li neko ima insulinsku rezistenciju, već samo da li ima skokove insulina u krvi i oštećeno tolerisanje šećera. To znači da ovaj, takozvani OGTT test, pokazuje samo da li beta ćelija previše proizvodi insulin, ili je iscrpeljena.

Koja je najpouzdanija dijagnostika?

– U osnovne testove ubraja se određivanje jutarnjeg šećera, odnosno bazalnih vrednosti glikemije i insulina. Tako se izračunava HOMA ideks, koji može da bude mera insulinske rezistencije. Ipak, najsigurnija je klamp metoda, koja predstavlja određivanje potrošnje šećera pri istovremenom davanju insulina u jednu venu, i glukoze u drugu venu, uz održavanje stalnog nivoa glikemije. To je egzaktna i komplikovana dijagnostička procedura, ali njom se najbolje meri da li je neko osetljiv ili rezistentan na insulin.

Kako je sindrom policističnih jajnika povezan sa insulinom?

– Žene koje imaju policistične jajnike imaju veću predispoziciju za insulinsku rezistenciju. Policistični jajnici i insulinska rezistencija mogu da budu udruženi, da postoje istovremeno ili da pogoršavaju jedno drugo. Kada je nivo muških polnih hormona kod žene prisutan više nego što bi trebalo, pogoršava se postojeća sklonost ka insulinskoj rezistenciji.

U kojim slučajevima problem može da se reši dijetom i promenom ishrane?

– Kada neko nije gojazan, ali ima visoke skokove insulina (hiperinsulinemiju), prva terapijska mera je dijeta. Ako postoji gojaznost, insulinska rezistencija je rezultat metaboličkog sindroma. Tada je potrebno primeniti dijetu i fizičku aktivnost. Ona treba da bude strogo programirana i intenzivna. Tako se rešava problem metaboličkog sindroma, viška kilograma, a samim tim i insulinske rezistenicije.

Kako se ishranom leči insulinska rezistencija?

– Prva mera je da se izbace koncentrovani ugljeni hidrati. Najčešće se izbacuju preterane količine šećera, proizvodi od belog brašna, rafinisani pirinač. Preporučljivo je jesti složene ugljene hidrate i žitarice sa ljuskom ili tamni hleb, a umesto šećera umereno koristiti veštačke zaslađivače, kao što je stevija. Najbolje je da lekar specijalista higijene ishrane, napravi individualni program ishrane..

Kada su potrebni lekovi?

– Ne moraju se upotrebljavati lekovi, ako ne postoji problem koji prati insulinsku rezistenciju. Problem može da predstavlja poremećaj ciklusa ili nedostatak ovulacije. Inositoli su novija pomoćna lekovita sredstava za poboljšanje potrošnje šećera. Koriste se kod blagih poremećaja metabolizma šećera i insulina. Ukoliko zaista postoji insulinska rezistencija, koju individualno treba da odredi endokrinolog, dodaju se lekovi kao što je metformin. Ovaj medikament je priznat za lečenje dijabetesa i predijabetesa.

Često dolazi do poistovećivanja termina – insulinske rezistencije, hiperinsulinizma, hipoglikemije i hiperglikemije.

– Hiperinsulinizam je povišena koncentracija insulina u krvi. To je posledica ili insulinske rezistenicije, ili kliničkih stanja koja dovode do povećanje proizvodnje insulina iz beta ćelija (kao što je gojaznost). Posledica dugotrajne insulinske rezistencije je dijabetes tipa 2. Tu imamo povećanje šećera u krvi, koja se naziva hiperglikemija. Stanje niskog šećera u krvi naziva se hipoglikemija, koja je najčešće posledica primene neodgovarajućih doza insulina kod dijabetičara.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Freestock.com

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Subota
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
09:00  FILM
11:00  Prelo u našem sokaku
11:55  Vesti
12:00  Prelo u našem sokaku
12:55  Vesti
13:00  Prelo u našem sokaku
14:00  Čađava mehana
15:30  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Glamur specijal
19:00  Čađava mehana
21:00 Ćirilica
23:20  Novajlije - Žurka
02:30  Posle ručka