LJUBAV NAKON 40. JE NAJBOLJA: Manje se nerviramo i manje zakeramo! (foto)

Osim toga što smo već formirani kao osoba, smireniji i racionalniji, još uvek smo mladi i spremni i dati i prihvatiti ljubav. Pomirili smo se s vlastitim telom, postali svesni onoga što volimo i želimo.

Toliko je istraživanja obavljeno na temu ljubavi, zaljubljenosti, emocionalne (ne)zrelosti, da se čini da se o tome nema ništa više reći. Ali, iako se znanost odavno “umešala” u emocije muškarca i žene, još ne postoji jedinstven recept kako prepoznati ljubav, biti siguran da je prava, kako je sačuvati …

Da li volimo isto sa 25 i 50 godina, kada nas emotivna ispunjenost najviše usrećuje i od čega zavisi koje će mesto na listi prioriteta ljubav imati?

Zašto je važna prva ljubav?

Psiholozi tvrde da mnogo toga zavisi od odnosa u primarnoj porodici, braka roditelja, odgoja … Ali, ako pretpostavimo da je sve to išlo “normalnim” tokom, da smo se formirali u emotivno i psihički zrelu osobu, sposobnu da ljubav prihvati i pruži, kako se ona menja s vremenom? Kako volimo sa 18, kako sa 36, kako sa 50? Isto, jače, strastvenije, jednostavnije …?

Naučnici tvrde da je prva ljubav jako važna, jer na mnogo načina formira našu predstavu o ljubavi i trajno nas određuje. Ljubav u tinejdžerskom dobu emotivno je jaka, strastvena, na izgled životna. Ali, to se događa zbog toga što još nismo u stanju razgraničiti ljubav i zaljubljenost, dve suprotne stvari, jer je prema definicijama ljubav je zrelost, a zaljubljenost – nezrelost.

Leptirići u stomaku, neprekidno maštanje, idealizovanje i razmišljanje o osobi koju volimo, euforija koja prati sva ta intenzivna osećanja prilično skrivaju “lice” osobe u koju smo zaljubljeni. Mi je, u stvari, uopšte realno ne volimo, volimo samo osećaje koje ona u nama budi. Da ne bude zabune, može se biti zaljubljen i u zreloj dobi, kada smo i emotivno i psihički najstabilniji, ali je najvažnije znati i uočiti razliku.

Zaljubljenost je stanje pomračene svesti, emotivnog i hormonalnog ludila, pa je zbog toga psiholozi nazivaju “nezrela ljubav”.

Zaljubljenost je vrsta infantilnosti, ona poručuje “ne mogu bez tebe”, ali je samo kratkotrajno osećanje koje brzo donosi otrežnjenje, često i razočaranje. Još jedna posledica zaljubljenosti kao emotivne nezrelosti je i pogrešna predstava kako smo “nesrećni u ljubavi”, što nas potpuno može onesposobiti da se emotivno ostvarimo.

Zaljubljivanje i ljubav u kasnijim godinama

Iako smo u mlađim godinama skloniji idealizovanju osobe koju volimo, to se vrlo lako može dogoditi i u srednjim godinama, pa čak i u trećem dobu. Psiholozi tvrde da se najčešće zaljubljuju osobe kojima je to promicalo u mladosti, odnosno koje su iz nekih razloga (preran ulazak u brak, pogrešni stavovi i uverenja, strog odgoj i zabrane da se pokažu emocije …) propustile euforiju zaljubljivanja.

Tada se događa da su iracionalne predstave o osobi koju su upoznali mnogo jače, sve izgleda mnogo lepše nego što jeste i život dobija potpuno novi smisao.

Međutim, zablude, iako su jače, kraće traju, tvrde istraživači. Naime, osobe u zrelim godinama, koje razviju fantaziju i iracionalnu sliku o osobi koja se pojavila u njihovom životu, mnogo brže će doći do “otrežnjenja”, što se događa zbog zrelosti i iskustva koje su tokom godina stekle.

Projekcija savršene žene ili muškarca oličena u osobi u koju smo zaljubljeni s aspekta psihologije nije okrenuta ka drugoj osobi, već prema vlastitim željama, strahovima, kompleksima. To je na neki način opsednutost ega zaljubljene osobe onim što ona za sebe emotivno želi. Zbog toga je u zaljubljenost kao relacija prema drugom samo privid, a ljubav potpuno suprotan odnos- totalno usmeren prema drugoj osobi.

Neki psiholozi tvrde da osoba koja dostigne punu psihičku zrelost gubi sposobnost da se zaljubi, ali je itekako sposobna voleti.

Psihijatar Donatela Marakiti, autorika knjige “La natura dell’amore” tvrdi da se prilikom zaljubljivanja aktiviraju određene zone međumozga koje pokreću amigdalu koja spaja neurone, što dovodi do potpune “biohemijske oluje” u telu.

Deluju i određene moždane zone povezane sa stomakom, zbog čega osećamo “leptiriće”. Iz tog stanja do prave ljubavi dolazi se postupno, hormonima, uglavnom pomoću oksitocina, pa nervoza, leptirići u stomaku, manjak apetita i sna, počinju se transformiraju u prijatne osećaje. Ali to se ne može dogoditi pre 20. godine, tvrdi doktorka, zato što ljudski mozak neurološki nije spreman za taj “prelaz”.

Osnovna razlika između zaljubljenosti i ljubavi tiče se odnosa prema realnosti. U umu zaljubljenog čoveka taj odnos potpuno je zamagljen, dok ga ljubav potpuno bistri.

U ljubavi je ego miran – osoba bira da voli

Da bismo voleli moramo proniknuti u suštinu nekog čoveka, a ako ga i pored svih nedostataka i mana koje poseduje i dalje volimo, to je ono “pravo”. U ljubavi je ego potpuno “miran”, osoba zna šta želi i voli, donosi odluke trezveno i racionalno, bira da voli.

Kada smo zaljubljeni mislimo da bez tog nekog ne možemo živeti, dok je zrela ljubav potpuno svesna da možemo i umemo sami, ali da taj neko obogaćuje naš život, puno znači i vredan je poverenja.

Ljubav u zrelijim godinama ne donosi konstantno jaka osećanja, već samo povremeno. Mladalačke ljubavi, s druge strane, najčešće su burne, konfliktne, protkane intenzivnim reakcijama, osećajima, strašću.

Zrela ljubav dolazi tek sa kompletnim razvojem ličnosti, a statistike pokazuju da se, iako postoje izuzeci, najviše zaljubljivanja dogodi do 40. godine.

U razdoblju adolescencije, kada se prvi put susrećemo s krizom identiteta, preispitujemo svoje uloge i granice, ljubav dolazi kao pomoć da dođemo do vlastitog “ja” i usvojimo polni identitet, odnosno konačno prihvatimo ulogu žene, odnosno muškarca. Emotivne veze tokom mladosti služe i da otkrijemo realnost i svoje želje. Svaki ciklus zaljubljivanja i razočaranja je nova lekcija o realnosti života i skidanje “ružičastih naočara”, moramo se zaljubljivati, proći kroz sve to i početi voleti.

Neki stručnjaci tvrde da najlepše volimo od četrdesetih pa na dalje. Tada smo već prerasli komplekse iz mladosti, prestali se dokazivati sebi i drugima, izgradili svoj svet i mir i partner dolazi kao kruna ličnog uspeha. Žene, doduše, malo komplikovanije vole, tvrde psiholozi, što ima veze s ličnošću, konstitucijom mozga i jače izraženim emotivnim reakcijama. Ali, generalno, ljubav nakon četrdesete donosi najviše užitka i tada nas najviše ispunjava.

Preduslov uspeha veze – ljubav prema sebi

Osim toga što smo već formirani kao osoba, smireniji i racionalniji, još uvek smo mladi i spremni i dati i prihvatiti ljubav. Pomirili smo se s vlastitim telom, postali svesni onoga što volimo i želimo. Možda smo se do tada rastali od partnera koji nam nisu odgovarali, a opet doživeli dragocena iskustva. Sve to daje uvete da se u ljubavi najviše uživa, da ona ne bude teret već motivacija. Takođe, stručnjaci tvrde da najlepše vole ljudi koji vole sebe, pa bi se moglo zaključiti da je preduslov za ljubav prema drugome – ljubav prema sebi.

Emocije zrelog doba

Stariji parovi su srećniji u ljubavi, tvrde kanadski naučnici. Ispitivali su parove starije od 65 godina i došli do zaključka da su mnogo zadovoljniji svojim vezama nego mlađi ljudi.

U tim godinama, jako je mala verovatnost da su ljudi u neodgovarajućim vezama, prošlo je vreme rastanaka i razvoda, a opstale su samo veze i brakovi u kojima postoji ljubav. Partneri su dosta zajedno, jer su uglavnom u penziji pa imaju vremena jedno za drugo, dele aktivnosti i žive “drugu mladost”.

Ipak, ima i onih kojima tek treće doba donese otrežnjenje, jer su problemi u ljubavnim odnosima godinama bili potiskivani iz različitih razloga (zbog dece, loše finansijske situacije, većih porodičnih problema …). Zbog toga su zabelježeni razvodi čak i u osamdesetima!

Prva za sva vremena

Neko s osmehom i prijatnim osećajima, neko s “kiselim” izrazom na licu … ali ne postoji osoba na svetu koja se ne seća svoje prve ljubavi. Znate li zašto? U momentu kada se prvi put zaljubimo, u mozgu se, takođe prvi put, aktiviraju veze između određenih neurona, što izaziva euforične osećaje, strast, energiju, uzbuđenje, ali i strah i teskobu.

“Emocionalni koktel”, koji zovemo prva ljubav, toliko je jak da je jednostavno nemoguće zaboraviti ga. Prilikom svakog sledećeg zaljubljivanja u mozgu se događa isto, a neki stručnjaci tvrde da se, što smo stariji – jače zaljubljujemo jer je mozak kompleksniji. Ali, zanimljivo je da se osećaji koje budi prva ljubav nikada više ne ponavljaju, bez obzira koliko suludo, jako, strasno se zaljubimo. Zbog toga iskustvo prve ljubavi ostaje duboko urezano u nama, za sva vremena.

Ali, ljubav u zrelim godinama može biti i jaka i protkana strašću, nalik na onu koju smo doživljavali kao osamnaestogodišnjaci, ali i potpuno nezrela ako je takva ličnost koja je oseća. Pojam zrelosti nije vezan za godine već za psihološke procese koji se odvijaju (emocionalna zrelost, samopouzdanje, nezavisnost …).

Upravo zbog toga zrela ljubav ne zna za “igre”, naprotiv, vrlo je transparentna. Ona se ne može dogoditi ako svaki od partnera nije individua za sebe. Svako mora imati svoje želje, interese, stavove, da donese svesnu odluku da voli, da sa nekim deli život. Telesna privlačnost jako je važna, ključni sastojak zrele ljubavi, ali je važno napomenuti da takva telesna zrelost dolazi tek sa psihološkom zrelošću. Zrela ljubav nikada nije ovisnička i nikada neće reći “ne mogu živeti bez tebe”.

Od četvrtog desetleća, i u onim koja dolaze, bolje napuštamo iluzije da nekog možemo promeniti i spasiti, već smo svesni mana koje partner ima i spremni smo ih tolerisati. Uostalom, kao i partner naše…

Stil
Foto: arhiva