CERN: Otkrivena nova čestica?

 

U Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja - CERN u Švajcarskoj, najmoćniji akcelerator čestica na svetu uskoro će početi da naučnicima daje mnogo više podataka nego dosad. Dok se Veliki hadronski sudarač vraća u punu operativnost, naučnici u Fermilabu - glavnoj američkoj laboratoriji na polju fizike elementarnih čestica - uzbuđeni su zbog jednog otkrića u Švajcarskoj - tzv izbočine koja bi mogla da bude nova čestica. Ona se ne može videti golim okom, ali bi ipak mogla da promeni razumevanje poznatog sveta fizike.

Naučnik iz Fermilaba Don Linkoln kaže da u fizici čestica, “izbočina” predstavlja pojavu kada imate glatku krivulju podataka - koja je očekivana - a onda se vidi višak, izbočina u sred krivulje, što je, kako ističe, često indikacija da su došli do nekog otkrića, prenela je N1. Linkoln je jedan od stotina naučnika u Femilabu, u predgrađu Čikaga, koji analiziraju podatke koje proizvodi veliki hadronski sudarač iz Cerna.

- Od oko 1964. razvili smo niz teorija koje se zajednički zovu Standardni model i na osnovu njega možemo da objasnimo sve podatke koje smo prikupili. Međutim, ne možemo da objasnimo tu izbočinu -  kaže on.

To znači da bi “izbočina” mogla da predstavlja novu česticu do sada nepoznatu naučnicima.

- Ako je promena na krivulji stvarna, to je verovatno najveće otkriće u poslednjih pola veka - navodi Linkoln.

U Fermilabu se nalazi akcelerator Tevatron - nekada najbrži super-provodljivi super-sudarač čestica na svetu. Iako je on sada isključen, pošto ga je zasenio CERN-ov LHC, Fermilab je i dalje važan akter u naučnim istraživanjima. Direktor Fermilaba Najdžel Lokajer kaže da je fizika čestica danas više globalni poduhvat.

- Mi donosimo određeni nivo tehnologije i znanja uz njihovu mašinu zato što smo započeli sa mašinom sa superprovodnikom i imamo praktična znanja. Ulazimo u novu eru odnosa između CERN-a i Fermilaba, odnosno Evrope i SAD, kada se naši programi fizike čestica prepliću - ističe Lokajer.

Zahvaljujući tehnološkom napretku i globalnoj saradnji, naučnici u Fermilabu mogu da daljinski prate i analiziraju podatke koje stvaraju sudari čestica u hadronskom sudaraču, oko 7.000 kilometara daleko.
Veliki hadronski sudarač čestica započinje šestomesečne sudare protona, a naučnici se nadaju da će im ti podaci pružiti odgovor na pitanje da li je “izbočina” - nova čestica, ili tek izbočina na putu ka boljem razumevanju standardnog modela fizike.

 

Tanjug
Foto: Pixabay

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Parovi - Jutarnja kafica
11:55  Vesti
12:05  Parovi - Jutarnja kafica
12:55  Vesti
13:05  Parovi - Jutarnja kafica
13:55  Vesti
14:05  Serija: Kazna
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Kazna
19:00  Upoznajte Parove
21:00  Parovi - Nominacije
02:30  Parovi - Noćobdije
04:30  Rano jutro