DOSADA DOBRA ZA NAS: Dublje razmišljanje ili kreativnost?

Kako vam je kad se dosađujete? Naučnici smatraju da dosadu nekad treba i prigrliti, evo i zašto.

Samo, čini se da je dosada dobra za nas. Šta ako je dosada značajno iskustvo – ono koje nas tera u stanja dubljeg razmišljanja ili kreativnost?

Umirem od dosade, žali se mlada žena, Jelena, u Čehovljevoj drami Ujka Vanja iz 1897. godine. Ne znam šta da radim. Naravno, kad bi Jelena postojala danas, znamo kako bi ublažila dosadu: izvukla bi svoj smartfon i pronašla nešto zabavno. Ako u svom džepu nosite svu silu svetske zabave, lako je oterati dosadu.

To je zaključak dveju fascinantnih studija. U jednoj, naučnici su pitali grupu ljudi da se bave nečim dosadnim, poput kopiranja brojeva iz telefonskog imenika, i onda su ih podložili testu kreativnog mišljenja, poput osmišljavanja uporabe para čaša. Rezultat? Ispitanici kojima je bilo dosadno osmisli su više ideja nego oni iz kontrolne grupe koji se nisu dosađivali, i njihove su ideje često bile kreativnije. U drugoj studiji, subjekti koji su pisali test reči asocijativnih misli osmislili su više odgovora kada su bili prisiljeni gledati u dosadan screensaver.

Dosada može podstaknuti kreativnost zato što neumorni um žedan za stimulacijom. Možda situacija obilja dosađivanja uzrokuje neki tip kognitivnog pomaka unapred. Dosada postane stanje u kojemu se traži, kaže psiholog Heather Lench sa univerziteta A&M u Teksasu. Ono čime se bavite trenutno vas ne zadovoljava. Zato tražite, i angažovani ste. Um koji se dosađuje ulazi u stanje sanjarenja, kaže Sandi Mann, psiholog sa univerziteta Središnjeg Lancashirea koja je provodila spomenuti eksperiment sa čašama. Roditelji će reći da će deca koja nemaju šta raditi na kraju smisliti neku čudnu, zabavnu igru – sa kartonskom kutijom, upaljačem, čime bilo. Filozofi su ovo predosećali vekovima; Kierkegaard je opisao dosadu kao preduslov stvaranja: Bogovima je bilo dosadno; zato su stvorili ljudska bića.

Problem, brinu se psiholozi, leži u tome da ovih dana ne moramo mučiti muku sa tim sporim trenucima. Mi ih eliminišemo. Pokušavamo zagušiti svaki trenutak dosade u našim životima mobilnim uređajima, kaže Mann. To nam može pružiti trenutno olakšanje, ali isključuje dublje mišljenje koje izvire iz pogleda u mrtve trenutke. Čačkanje po mobilnom jednako je jedenju loše hrane, rekla je.

Zato evo ideje: umesto da večito izbegavate dosadu, prepustite joj se. Makar ponekad. Mann je otkrila da najbolje misli dok vozi auto pa sebi ne može odvući pažnju sa mobilnim. Kada pisci govore o korišćenju programa Freedom, softverskog rešenja koje gasi internet vezu, često tvrde da ga koriste kako bi izbegli rastresenost. Ali, možda se tu radi o još nečem – o prepuštanju određenom nivou dosade nekad u danu – o korisnoj, produktivnoj monotoniji.

A tu je i, naravno, loša dosada. Dobar tip dosade motiviše nas da vidimo šta može iz nje proizaći; plodonosna dosada, kako ju je nazvao filozof Bertrand Russell. Loš tip dosade, suprotno, umara, i redovno vam se zbog nje i ne da ništa. (Ovaj tip dosade ima i svoje ime: letargična dosada)

Ključni aspekt našeg savremenog života je, dakle, naučiti kako pristupati tim različitim ukusima dosade – znati razlikovati korisnu dosadu od one koja zaglupljuje. (Pogled na teleofn u trenutku doade nije uvek, ili čak ni često, loša stvar) Dosada bi, čini se, mogla biti veoma zanimljiva.

Izvor: Opusteno.rs
Foto: Arhiva