NESREĆNA POSLEDNJA FRANCUSKA KRALJICA – MARIJA ANTOANETA: Od nezaintreesovane devojčice do lažno optužene razvratnice i raspisnice (VIDEO)

Marija Antoanija Žozefa Žoana rođena je 1755. godine u Beču, kao 15 dete velike habzburške carice Marije Terezije i Fransoa de Lorena. Postala je, supruga francuskog kralja Luja XVI i ostala upamćena kao poslednja, ali i najomraženija francuska kraljica. U stvarnosti i nije bila baš toliko nehumana kako joj istorija pripisuje, naprotiv.

Nezainteresovana buduća kraljica

Ako se osvrnem na detinjstvo ove damice, doćiću do toga da je bila vrlo nemirno i nezainteresovano dete. Tvrdoglava, terala je po svome i blila je vrlo hirovita, sa večitom potrebom da joj se ispunjavaju želje i da joj se ugađa. Kad je napunila 15. godina, njena jaka majka je odlučila da vrcava Antonina koju do tad ništa nije zanimalo i koja, sem nemačkog ni jedan jezik nije govorila, a kamoli knjigu pročitala, treba da sklopi politički brak sa francuskim prestolonaslednikom Lujem XVI. Postoji priča da je dobila bračnu ponudu od Volfganga Amadeusa Mocarta. Navodno, Mariju Antoanetu se jedino zanimale skupocene krpice, nakit, sređivanje, bonton, a kasnije razbacivanje novcem i – kockanje. Da li to baš bilo tako?

Brak je sklopljen, simbolično, u Strazburu na granici dve zemlje. Marija Antoaneta predata je Francuzima 7. maja 1770. godine na ostrvu u sred reke Rajne. Iza sebe je morala da ostavi sve što ju je vezivalo za dom, osim nekoliko ljudi iz pratnje. Posle dana poznanstva sa petnaestogodišnjim Lujem Avgustom, odžano je raskošno večanje. Antonina je skinula sve sa sebe i pred svima se preobukla u francuske odevne kombinacije. Povela je sa sobom samo psa. Brak je, ako gledamo s političke strane, ojačao veze dve zemlje, ali ovo dvoje mladih baš i nisu bili srećni u velelepnom Versaju.

Između mladog kraljevskog para se ništa nije dešavalo sedam godina. Marija Antoaneta je živela bez seksa, bez potomaka. Ona se zabavljala uz muziku i ples, po nekima čak i previše sebi davala oduška, pošto je Luj XVI stalno bio u lovu. Naime, mladi kralj je patio od bolesti zbog koje je bio impotentan. To je samo povećalo mržnju francuskog naroda prema strankinji. Pošto je Luj XVI proglašen za kralja 1774, Antonina je za svoj rođendan organizovala veliko kockanje gde je dovela najbolje kockare iz Evrope. Izgubila je enormnu sumu novca.

Selo samo za Mariju Antoanetu

Onda je poželela da ima svoje seoce pored Pariza i taj san je ostvarila. To je bilo selo Trijanon. Antonina je u svom dnevniku zabeležila poduži spisak žena i muškaraca – ljubavnika i ljubavnica koji su obitavali u njenoj postelji u prvih sedam godina braka. Sasvim razumljivo, jer seks od impotentnog muža nije doobijala. Deo elite se bunio što je dolazio u selo, umesto u raskošni Versaj. Nju nije bilo briga, ona je živela po svome.

Posle sedam godina ničega, tačnije bez potomstva, Marija Terezija je poslala sina, cara Jozefa u Versaj da interveniše, da bi se rešio kraljev problem. Car Jozef je nagovorio Luja XVI na operciju i Marija Antoaneta je posle godinu dana rodila prvo od četvoro dece, Mariju Tereziju Šarlotu. Tri godine kasnije rodila je i sina Luja Žozefa, koji je umro sa nepunih osam godina. Rodila je još dvoje dece – Luja XVII i pricezu Sofi Beatriz, koji su umrli posle nekoliko meseci od rođenja.

Tugu zbog dece koju je izgubila i zbog nesrećnog braka, lečila je zabavama, kockanjem i novim haljinama. Pored svega toga, Marija je bila dobra i brižna majka. Međutim, francuski narod ju je bukvalno mrzeo. Pre nego što je postala kraljica, pojavili su se politički pamfleti i knjige ispirisane pornografijom koji su kružili Francuskom, a prikazivane su i kraljeve ljubavnice. Bez obzira na podsmeh ljubavnicama, ovi pamfleti su prvenstveno ismevali kraljicu. Na pamfletima se insinuiralo da je Marija Antoaneta spavala sa mnogim muškarcima i ženama koji su se pred njenu smrtnu presudu našli u sudu, dok je u stvarnosti postojao dokaz da je imala samo jednog intimnog parnera.

Predstavljanje kraljice kao žene koja spava sa svojim deverom bio je jedan od načina da revolucionari pokažu da je monarhija korumpirana. Na plakatima širom zemlje, Marija Antoaneta je ponekad bila nacrtana maltene kao đavo, često sa mužem. Navodno, razbacivala se novcem, a nije znala koliko narod pati zbog gladi i siromaštva, što je bila još jedna laž.

Žrtva predrasuda

Tomas Džeferson je izjavio da nije bilo Marije Antoanete, ne bi bilo ni Francuske buržuaske revolucije, ali to je još jedna u nizu predrasuda. Marija Antoaneta je prihvatila, tačnije nasledila raskošni stil života u Versaju. Francuska je već bila u teškom stanju pre nego što je ona došla na presto. Trezor je bio prazan pre dolaska Luja XVI na vlast. I pored toga, kralj je odlučio da šalje francuske trupe američkim kolonijama da se bore protiv Britanije, što nije bila najpametnija ideja. I dok je bilo niza problema koji su doprineli ekonomskim teškoćama u Francuskoj i revoluciji, Marija Antoaneta nije bila glavni uzrok, već kolateralna šteta.

Sve gora finansijska situacija u Francuskoj primorala je kralja da pozove sve plemiće da bi raspravljali o porezima i pokušali da reše lošu finansijsku situaciju u državi. Marija Antoaneta nije bila prisutna na prvim sednicama, pa je zbog toga optužena da zanemaruje skupštinu. U to vreme, svaki loše promišljen potez je mogao da bude protumačen kao izdaja naroda i monarhije. Mržnja naroda zbog toga je postala veća, pa su je svakodnevno vređali po novinama i dodelili joj nadimak “Madame Deficit“.

Francuska u teškoj situaciji i pre Marije Antoanete

Ono što se malo zna je da je kraljica je često održavala dobrotvorne akcije, poklanjala hranu i gradila kuće za seljake. Jedan od najpoznatijih citata u istoriji jeste upravo onaj kad je Marija Antoaneta navodno rekla Francuzima da, ako nemaju hleba, jedu kolače. Međutim, ona to nikad nije rekla. “Do vremena kad je Marija Antoaneta došla na presto, Francuzi su ovu rečenicu pripisivali stranim kraljicama francuskih kraljeva“, objavila je Karolina Veber, u knjizi “Queen of Fashion: What Marie Antoinette Wore to the Revolution“.

Kako je ekonomska nejednakost rasla u 16. i 17. veku, Francuzima je bilo lakše da misle da su kraljice rođene u inostranstvu neosetljive na njihove probleme. Sve što su tada govorili o njoj i prepisivali joj, bilo je u sklopu kampanje koja je vođena protiv nje, a koja je trebalo da je predstavi kao pohlepnu, pokvarenu, bezdušnu, pa čak i nastranu. Pripisana joj je i afera sa dijamantskom ogrlicom. Navodno, Marija Antoaneta ju je ukrala.

Njenu malu belu haljinu prihavatile žene revolucionarke

Versaj je bio veoma prljavo mesto, puno životinja i njihovog izmeta. Umesto da čiste svoje cipele, članovi kraljevske porodice i aristokrate su bacali cipele na svakih nekoliko dana. To je dočekalo Mariju Antoanetu kad je došla u Francusku. Nije ona to stvorila, kao što se često misli. Najmanje četiri člana kraljevske porodice su trošili na obuću više od nje, uključujući i brata Luja XVI, Šarla X, koji je naručivao 365 pari cipela svake godine. “Iako je sigurno imala više cipela od prosečnog stanovnika Francuske, Marija Antoaneta nije bila zaluđenik za cipele“, piše Veberova.

“Paradoksalno je, ali za nekoga ko je postao poznat po neozbiljnosti i posvećenosti luksuzu, ona je volela opušteniji način oblačenja“, tvrdi Veberova. Zajedno sa svojim krojačicama, Marija Antoaneta je kreirala jednostavnu malu belu haljinu, koja je šokirala ljude zbog svoje opuštenosti i zato što kad ju je nosila, nije izgledala kao kraljica. “Ironija Francuske revolucije jeste što je ova mala bela haljina postala klasična uniforma žena francuskih revolucionara“, objašnjava Veberova. Iste žene koje su mislile da je Marija Antoaneta užasna po Francusku volele su malu belu haljinu zbog svoje jednostavnosti.

Hrabrija od supruga

Iako su svi plemići napuštali Francusku, bežeći od revolucije koja je tek počela, Luj XVI je smatrao da mu njegov narod neće naškoditi. Koliko ni sam Luj XVI nije bio svestan stanjem u zemlji govori podatak da je na dan izbijanja Francuske buržuaske revolucije u svoj dnevnik napisao da se ništa ne dešava. Za razliku od Luja XVI, Marija Antoaneta se vrlo hrabro ponela. Svesna da je kralj napravio loš potez, ona je ipak odlučila da ostane pored supruga, iako je bila skrhana što je izgubila dvoje dece. Čak je i izašla pred razulareni narod sa preostalo dvoje dece, ali to nije sprečilo masu da upadne u Versaj. Kraljica i kralj su pobegli kroz tajni prolaz u nejnoj sobi. Ipak, bivaju uhvaćeni u Varenu i vraćeni u Pariz. Marija Antoaneta postaje najugroženija osoba u zemlji, ali i najomraženija kraljica u francuskoj istoriji.

Luj XVI je 14. septembra 1791. prinuđen da odobri Ustav, a kraljevski bračni par biva smešten u zatvor Templ. Odnosi između Habzburške monarhije i Francuske postajali su sve zategnutiji. Francuska je objavila rat Habzburzima 20. aprila 1792. Veoma brzo počelo je suđenje kralju, koji je ubijen na giljotini 21. januara 1793. godine. Marija Antoaneta je poslata u zatvor Konsieržeri. Posle Lujeve smrti, Antoninino zdravlje se pogoršalo, a u aprilu iste godine počelo je njeno suđenje. U maju su je odvojili od sina, koji je ubrzo umro. Iako je imala brojne šanse da pobegne i spasi se, odlučila je da se suoči sa svojom sudbinom. Za narod ona je bila izdajica, bludnica, rasipnica, žena koja je opljačkala i osiromašila državu. Osuđena je za orgijanje u Versaju, rasipanje novca, incestom sa sinom, ubistvo švajcarske garde, planovima za ubistvo vojvode od Orleana.

“Izvinite” poslednje reči

Zatvorenica 280 je na dan pogubljenja, 16. oktobra 1793. godine, ošišana na kratko i obučena u jednostavnu belu haljinu. Na putu od zatvora do trga Konkord gde ju je čekala giljotina, vozili su je u drvenim kolima. Narod radosno klicao. Život poslednje gospodarice Versaja završio se vezanih ruku, pod sečivom. Njene poslednje reči, kako se tvrdi, bile su “Izvinite“, kada je slučajno nagazila dželata. Čak ni tad nije bila pošteđena. Nazivali su je “kokoškom” zbog bele haljine koju je nosila.

Njeno telo je posle pogubljenja stavljeno u kovčeg i bačeno u zajedničku grobnicu iza crkve Svete Madlene. Burbonskom restauracijom 1815. Luj XVIII je došao na vlast i naredio da se tela njegovog starijeg brata i Marije Antoanete ekshuminiraju i da im se organizuje dostojna sahrana. Tela su po kraljevoj naredbi smeštena u baziliku Sen Deni, gde počivaju skoro svi francuski kraljevi. O životu ove nesrećne kraljice snimljeni su mnogi filmovi.

Nataša Ilić/www.rokselana.com
Foto: Wikipedia