DRŽAVA ČIJE VREME ISTIČE: Ovo je zemlja koja će nestati za 50 godina! (foto)

Kiribati se sastoje od čak 33 atola i grebena (jedan od tih atola je takozvani uzdignuti atol — Banaba) sa ukupnom površinom od tek 800 kvadratnih kilometara, ali sa površinom koja se proteže preko neverovatnih 3,5 miliona kvadratnih kilometara, na obe strane ekvatora.

Da stvar bude još interesantnija, Kiribati se nalaze ne samo na severnoj i južnoj hemisferi, nego i na zapadnoj i istočnoj. Jedina je to zemlja na svetu koja je smeštena na sve četiri hemisfere.

Linijska ostrva su grupa od jedanaest atola u okviru Republike Kiribati koja ima najranije vreme na svetu, 14 časova ispred univerzalnog vremena, isto kao i na Havajima ali dan ranije što u praksi znači da je u pojedinim slučajevima čak 26 sati ispred drugih ostrva u Okeaniji.

Tako su Linijska ostrva mesto na koje prvo stižu novi dan i Nova godina, što znači da to važi i za teritoriju Kiribata u celini, iako nisu svi delovi ove republike još uvek u istoj vremenskoj zoni (izgleda da postoje planovi da se to reguliše na sličan način na koji je izvedeno i u Kini).

Nije dakle Japan zemlja izlazećeg sunca, već Kiribati.

Kiribati su stekli nezavisnost od Velike Britanije 1979. godine, a za prestonicu je određen grad Južna Tarava koji se proteže čitavim nizom ostrvaca u toj području, povezanih mrežom nasipa i puteva preko njih.

Što se tiče naziva ove države, ono ne znači ništa. Zapravo, nije da baš ne znači ništa, ali nema nikakvo značenje na jeziku naroda I-Kiribati koji pripada mikronezijskoj grupi jezika.

U stvari je to lokalni izgovor engleskog imena “Gilbert”; pre sticanja nezavisnosti, ovaj arhipelag je zvan Gilbertova ostrva po britanskom istraživaču Tomasu Gilbertu koji ih je “otkrio” 1788. godine (stavljamo reč otkrio pod navodnike jer su tamo već živeli ljudi, domoroci, pa ih je otkrio samo ostatku sveta).

Kiribati su prekrasna zemlja koja uglavnom živi od inostrane pomoći, malo od turizma, malo od ribolova i kopre (osušeno jezgro kokosovog oraha iz kojeg se mlevenjem i kuvanjem u vodi dobija kokosovo ulje).

Međutim, toj prekrasnoj zemlji su odbrojani dani. Njihov glavni neprijatelj nije međunarodni kapital koji želi da je uništi zbog nečega što je otkrio u njenim vodama, nije neka zla vojna alijansa, nije neka velika sila koja želi da je ponovo pripoji sebi. Njihov neprijatelj je Pacifik, i još konkretnije — klimatske promene.

— Klimatske promene su definitivno dugoročna pretnja za Kiribate, nema nikakve sumnje s tim u vezi — kaže Sajmon Doner sa Univerziteta Britanske Kolumbije koji već 12 godina redovno posećuje Južnu Taravu.

Problem je u tome što je prosečna nadmorska visina atola i grebena Republike Kiribati samo dva metra, a pošto se nivo okeana na tom podneblju diže godišnje za 2,9 milimetara (globalni prosek je 1-2 milimetra godišnje) problem koji ova zemlja ima je više nego očigledan.

To je jasno i samim Kiribaćanima: pre nekoliko godina predsednik ove majušne a ipak prostorno ogromne republike izjavio je da je njegovoj zemlji ostalo 30-60 godina života, nakon čega će prvo postati nenastanjiva zbog uništenja izvora pijaće vode a potom i nestati pod vodom kao Atlantida.

Tako su Republika Kiribati, koja pripadaju grupi država koja globalnoj emisiji štetnih gasova ne daje doprinos veći od 0,1 odsto, postala žrtva tuđe sebičnosti i gramzivosti.

A da ironija bude veća, rast populacije u Južnoj Taravi je tako dramatičan da postoje procene da će broj stanovnika u prestonici biti udvostručen do 2030. godine.

Već je tamo gustina naseljenosti veća od 3.000 ljudi po kvadratnom kilometru. To ovo mesto stavlja u red sa Los Anđelesom i Londonom, samo bez visoke gradnje; šta više, većina ljudi živi praktično u favelama, u katastrofalnim uslovima, svuda su deponije, a zdravstvo je u jako lošem stanju.

Sve u svemu, ma koliko rajski Kiribati delovali, Kiribati nisu raj na zemlji. Nisu sada, a neće biti ni u budućnosti. Za života nekih od vas, naših čitalaca, Kiribati će nestati sa lica zemlje. Posao je globalne zajednice da se postara da sve te stotine hiljada ljudi ne završe pod talasima kao i njihov sadašnji dom.

Telegraf
Foto: Arhiva