11°C

Beograd

Photo: freepik Iluzishan

Izvor: Nova S

SVET JE GLASAO! Ovo je 25 najboljih naučno-fantastičnih knjiga SVIH VREMENA!

Mnogi pisci knjiga svrstane u naučnu fantastiku odbijali su, i odbijaju i dalje, takvu odrednicu, ističući da je sve to samo nešto drugačije ispisana realnost. To nam se dešava, samo neki to ne vide, kažu oni.

U FOKUSU:

JOŠ JEDNA EKSPLOZIJA U "SLOBODI": Ogroman dim iznad fabrike, policija i vatrogasci na terenu!

DANAS TOPLO, ALI SA PLJUSKOVIMA I GRMLJAVINOM: U ovim delovima Srbije se očekuju obilne padavine!

DAČIĆ ZA HAPPY TV: Ako idemo na parlamentarne izbore, onda je referendum na jesen!

PUCNJAVA RANO JUTROS U NOVOM BEOGRADU: Ranjen muškarac, prebačen u Urgentni centar

ČUDNA DEŠAVANJA U HAGU! Darko Mladić: Sumnjam da Ratku nešto daju, odjednom mu se popravilo zdravlje!

Naučna fantastika, od kako je prepoznata kao zaseban žanr, razvila se u mnoštvo podžanrova: tu su utopije, distopije, svemirske sage, kiberpank romani… Svima njima zajedničko je to što su svetovi opisani u njima ne samo mogući, nego su i okvir piscima da progovore upravo o vremenu u kom živimo. Neki od romana, ili bar neki od njihovih delova, vremenom su se zaista i ostvarili, poput Orvelove „1984“, koja i nije baš naučna fantastika, mnogi prepoznaju i Hakslijev „Vrli novu svet“ u današnjem vremenu, makar metaforički gledano, a neki kao čistu realnost doživljavaju romane Filipa K. Dika ili Vilijama Gibsona. Ljubitelji knjiga ne moraju nužno da budu ljubitelji naučne fantastike, ali bi bar neke od naslova u ovom žanru svakako trebalo da pročitaju. Britanski „Vajerd“ odabrao je 25 knjiga koji su, prema mišljenju novinara i čitalaca ovog magazina svakako one koje treba pročitati, i poređali su ih hronološki, od romana Margaret Kevendiš iz 17. veka do danas. Većina ovih naslova objavljena je i kod nas.

 

Margaret Kevendiš – „Usijani svet“ (1666)

Lista počinje sa verovatno prvom naučno-fantastičnom knjigom ikad napisanom, romanom „Usijani svet“ Margaret Kevendiš. Jezik kojim je ovaj roman pisan možda i jeste arhaičan, ali je ovo delo Margaret Kevendiš prepuno je maštovitosti neverovatno hrabre za vreme u kom je nastao.

Utopijska priča prati avanture otete žene koja prelazi u drugi svet, onaj u kom žive stvorena koja su napola ljudi, a napola životinje, tako da sreće ljude-lisice, ljude-ribe, ljude-guske… Pošto je veoma lepa, protagonistkinja postaje njihova carica, a potom organizuje i opštu invaziju na svet iz kog dolazi, sa sve kišom ognjenog kamenja.

 

Meri Šeli – „Frankenštajn“ (1818)

Roman koji se često uzima za temeljac moderne fantastične književnosti Meri Šeli napisala je kada je imala samo 18 godina i objavila ga je pod pseudonimom. Supruga slavnog romantičarskog pesnika Persija Biša Šelija u knjizi sa podnaslovom „Moderni Prometej“ u svetsku književnost uvela je lik čovekolikog bića sastavljenog iz delova tela drugih ljudi kome mladi naučnik Viktor Frankenštajn udahnjuje život.

Njena priča od tada je preričana i korišćena bezbroj puta, a čim su kamere ušle u širu upotrebnu preneta je i na film. Frankenštajn je na velikom platnu tretiran i kao naučna-fantastika, i kao horor, pa i kao komedija. Uticaj ovog romana nije zanemarljiv ni dva veka kasnije. Naprotiv. U vreme kada je, kako piše „Vajerd“, prostor između tehnologije, života i smrti uži nego ikada, a naučnici se igraju sa svim onim što nas čini ljudskim bićima, „Frankenštajn“ i dalje nosi važnu lekciju: samo zato što nešto možeš, ne znači da to i treba da uradiš.

 

Isak Asimov – „Fondacija“ (1951)

Američki profesor biohemije Isak Asimov daleko je poznatiji kao pisac i jedan od najznačajnijih savremenih autora naučne fantastike. Bio je plodan autor, njegove kratke priče „Sumrak“ ili „Poslednje pitanje“ odavno su klasici žanra, sa svojim anegdotskim karakterom i obrtima na kraju. Međutim, serijal „Fondacija“ po mnogo čemu je drugačiji. U njemu Asimov piše o usponu i padu celih carstava.

Priča prati Harija Seldona, tvorca psihoistorije, grane matematika kojom je moguće tačno predvideti događaje hiljadama godina unapred, uverenog da je to nužno da bi se ljudska vrsta sačuvala od mračnog doba. Iz „Fondacije“ se jasno vidi zašto je to jedna od omiljenih knjiga Elona Maska (uz „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa i „Mesec je gruba ljubavnica“ Roberta Hajnlajna, obe takođe za svaku preporuku). Dugo očekivana serija jedna je od uzdanica nove platforme Epl TV, trebalo bi da bude prikazana tokom ove godine.

 

Alfred Bester – „Zvezde su moje odredište“ (1957)

„Alfred Bester jedan je od retkih pisaca koji su izumeli modernu naučnu fantastiku“, zapisao je pisac Hari Harison, a Nil Gejmen ocenio je da ceo kiberpank duguje njegovom romanu „Zvezde su moje odredište“. Taj Besterov roman, jedna od ključnih knjiga naučne fantastike 20. veka, počinje pitanjem šta bi se dogodilo da ljudi mogu da se teleportuju i nastavlja se u priču o ponovnom rođenju i osveti kroz ceo Sunčev sistem. To je „Grof od Monte Krista“ za doba putovanja u kosmos.

Bester, nagrađen „Hugom“ četiri godine ranije, u središte priče postavlja Gulija Fojla, neobrazovanog i grubog mašinistu treće klase, jedinog preživelog u napadu na brod „Nomad“, koga spasilačka „Volga“ ostavlja da pluta svemirom. Fojl nalazi načina da se dočepa Zemlje da bi se osvetio vlasniku i posadi spasilačkog broda „Volga“, ali dok sprovodi svoju osvetu, nabasava na tajnu ogromnih razmera.

 

Stanislav Lem – „Solaris“ (1961)

„Solaris“, obimom nevelik roman poljskog majstora žanra Stanislava Lema, prati grupu ljudi na putu ka svemirskoj stanici koja pokušava da dokuče tajnu planete prekrivene okeanom, entitetom za sebe. Kontakt sa njim uspostavljaju preko „tamnih mrlja“ koji Solaris izvlači iz savesti astronauta i materijalizuje ih.

Kontakt, međutim, nikada ne biva uspostavljen i naučnici ne uspevaju da shvate kako taj entititet funkcioniše, ali otvara mnoga pitanje vezana za njih same i on, na neki način, počinje da istražuje njih.

U tom smislu, film „Solaris“ reditelja Stivena Soderberga iz 2002. možda i ne pruža do kraja pravu sliku o romanu koji je više u filozofiji nego u zapletu. Nešto mu je bliži istoimeni film Andreja Tarkovskog iz 1972. godine.

 

Frenk Herbert – „Dina“ (1965)

„Dina“ Frenka Herberta najprodavaniji je naučno-fantastični roman svih vremena, piše „Vajerd“, čiji su ga čitaoci 2012. izglasali za najbolje delo ovog žanra svih vremena. Herbertov roman u međuvremenu je inspirisao svet za sebe sa 18 knjiga koje obuhvataju period od 34.000 godina.

Dejvid Linč poduhvatio se režije filma zasnovanog na ovom romanu, ali je to bio veliki promašaj i slavni reditelj odrekao se tog naslova. Sada se nezahvalnog posla filmovanja ovog klasika naučne fantastike poduhvatio reditelj Denis Vilenev, sa idejom da snimi seriju smeštenu 20.000 godina u budućnost, u galaksiju u kojoj vladaju pravila feudalnog doba, računari su zabranjeni iz religijskih razloga, a aristokratske porodice upravljaju celim planetama.

 

Robert Hajnlajn – „Mesec je gruba ljubavnica“ (1966)

Roman jednog od najkotroverznijih autora žanra, ali i jednog od prvih koji se svojim knjigama postigao komercijalni uspeh, Robert Hajnlajn u romanu „Mesec je gruba ljubavnica“ napisao je roman u kom slika život na Zemljinom satelitu tri godine pre nego što će ljudska noga kročiti na Mesec.

Autor je za ovaj roman, opisan i kao priča o liberterskoj revoluciji, nagrađen „Hugom“, a zanimljivo je uporediti kako je on video mogući život na Mesecu, kao i genijalna rešenja kojima pribegavaju ljudi, bilo da su u pitanju pioniri života tamo ili odmetnici, da bi izborili sa problemima tokom boravka u orbiti.

 

Ana Kavan – „Led“ (1967)

Poslednji i najbolji naučno-fantastični roman britanske autorke i slikarke Ane Kavan donosi proganjajuću, klaustrofobičnu viziju kraja sveta, kada nezaustavljivi ledeni monolit, izazvan nuklearnim ratom, počinje da se širi Zemljom i ubija sve pred sobom. Neimenovani narator uporno pokušava da se udvara devojci dok njegovi potezi i misli, kako se led približava, postaju sve mračniji. On prvo pregovara sa njenim mužem, a potom mu se putevi ukrštaju sa Čuvarem, koji devojku drži u zatočeništvu i uvek je bar jedan potez ispred njega.

Roman je neka vrsta košmarne „Alise u zemlji čuda“, opisuje ga „Vajerd“, navodeći da autorka čitaoca vodi na halucinantan, uznemirujući put, ali je pravi dragulj u jeziku kojim je pisan, u moćnoj alegoriji o zavisnosti, usamljenosti i mentalnim poremećajima koji zaokuplja svu čitaočevu pažnju.

 

Ursula Le Gvin – „Leva ruka tame“ (1969)

Najpoznatija i najuticajnija autorka u žanru naučne fantastike, Ursula Le Gvin je, nakon što je završila „Čarobnjaka iz Zemljomorja“ iz svog serijala o ovoj mitskoj zemlji započela „Levu ruku tame“.

Smešten na planetu nalik Zemlji, gde vlada zima tokom cele godine, a svi stanari su androgini, „Leva ruka tame“ je priča o dva bića koja uče da razumeju jedno drugo bez obzira na kulturološke prepreke i moglo bi se reći da je na neki način i poetskim jezikom ispisana (antopološka) studija o mogućnostima komunikacije koliko i roman.

 

Filip K. Dik – „Tamno skeniranje“

Za kojom god od brojnih knjiga američkog pisca Filipa K. Dika da čitalac posegne, teško da će pogrešiti. Među njima su i kultni „Sanjaju li androidi električne ovce?“, „Čovek u visokom dvorcu“, „Ubik“, „Suvišni izveštaj“, „Tecite suze moje reče policajac“…

„Tamno skeniranje“ neobičan je roman koji se u isto vreme čita i kao naučna-fantastika, ali i kao autobiografska knjiga o autorovoj borbi sa zavisnošću od droge. U Kaliforniji, u bliskoj budućnosti, poročni policajac Bob Arktor živi pod lažnim identitetom u zajednici zavisnika navučenih na psihoaktivnu „Supstancu D“. Policajac, osim što mora da se posebnom „odećom“ obezbedni da ga ne prepoznaju ni kolege ni zavisnici, mora da se izbori i sa postepenim gubitkom samog sebe…

PROČITAJTE JOŠ

NOVI KONKURS MINISTARSTVA: Stižu subvencije za poljoprivrednike, obezbeđen veliki budžet, iskoristite svoju šansu!

VESIĆ ZA "DOBRO JUTRO SRBIJO": Moja obaveza je da Beograd ovog leta diše punim plućima!

HOROSKOP ZA 7. JUN! Evo šta vam poručuju zvezde!

Oktejvija E. Batler – „Kajndred“ (1979)

Kada afroamerička spisateljica Dejna bude teleportovana iz Los Anđelesa 1979. godine u period neposredno pred Građanski rat u Americi da bi na jugu spasla život svog pretka, inače vlasnika robova, mora da se suoči sa jezivom stvarnošću, a da sačuva svoj identitet, onaj sa kojim je došla.

Sve se, međutim, komplikuje kada slučajno bude transportovana u sadašnjost sa svojim mužem belcem…

Roman sa pričom u žanrovskim okvirima zapravo se bavi temama poput moći, rasa i nejednakosti, a dodatnu vrednost pruža mu to što je sagledan iz više perspektiva, u vremenu ropstva i vremenu kada ga, prividno, nema.

 

Vilijam Gibson – „Neuromant“ (1984)

Vilijam Gibson jedan je od onih pisaca koji tvrde da ne pišu naučnu fantastiku, nego da su realisti. Pa ipak, „Neuromant“(„Neuromanser“) je ako ne prvi, a onda jedan je od prvih, a svakako najznačajniji kiberpank roman.

Priča, u najkraćem, prati nekadašnjeg hakera pretvorenog u zavisnika povezanog sa softverom Henrija Kejsa dok pokušava da kroz svoj nelegalni posao u japanskom podzemlju, krećući se kroz obilje podataka, dođe do načina da preokrene tok supstance koja ga ometa da pređe u sajber-svet.

Gibson je ovim romanom najavio internet revoluciju, preteča je „Matriksa“ snimljenog mnogo godina kasnije, predvideo je razvoj mnogih tehnoloških rešenja…

A sa druge strane je, moglo bi se reći, to roman pisan u maniru najboljih krimića.

 

Ijan Benks – „Razmisli o Flebasu“ (1987)

Škotski pisac Ijan Benks je, nakon četiri zapažena romana, objavio i svoju prvu naučno-fantastičnu knjigu „Razmisli o Flebasu“, smeštenu u otvoreni svemir.

To je i prvo u nizu njegovih dela o Kulturi, utopijskom društvu u svemiru sastavljenom od humanoida, vanzemaljaca i osetljivih mašina kojima upravljaju superinteligentni Umovi.

Dok besni intergalaktički rat, u kom se jedna strana bori za veru, a druga za moralno pravo da uopšte postoji, Benks piše o nečemu što se približava klasičnoj fantastici: o pohodu za Umom koji se sakrio u zabranjeni svet u nameri da izbegne uništenje.

 

Den Simons – „Hiperion“ (1989)

Dobitnik nagrade „Hugo“ za najbolji dvodelni roman, Den Simons je „Hiperionu“ napisao kao naučno-fantastični ep u maniru Čoserovih „Kanterberijskih priča“.

U Simonsovom svetu, čovečanstvo je rasuto u hiljade različitih svetova, ali nijedan nije toliko opasan i intrigantan kao Hiperion

. Tu žive bića koja ne stare, a mogu da putuju unazad kroz vreme, a čuva ih tajanstveni Šrajk.

Svakoga ko pokuša da im se približi, Šrajk ubija, ali tu postoji i poseban kult religijskih fanatika.

U večeri invazije, grupa putnika deli svoje priče o tome šta ih je dovelo na to čudno mesto…

 

Majkl Krajton – „Park iz doba Jure“ (1990)

Pre nego što se sve pretvorilo u franšizu „Svet iz doba Jure“, knjiga „Park iz doba Jure“ bio je promišljeno i pametno napisan naučno-fantastični klasik Majkla Krajtona, autora jednako zanimljivog „Soja Andromeda“.

Krajtonova priča je parabola o opasnostima genetskog inženjeringa (a pomalo i ispitivanje teorija haosa), a njegovi su opisi dinosaurusa briljantni.

 

Nil Stivenson – „Histerični sneg“ (1992)

Fanatičan, brz i skoro neverovatno dalekovid, „Histerični sneg“ čitaoce drži od prve scene: munjevite trke kroz anarhični Los Anđeles pretvoren, praktično, u imovinu velike korporacije.

Priča prati elitnog hakera Hira Protagonistu (to mu je prezime) dok pokušava da zaustavi opasan virus koji propagira jedan religijski kult.

Da bi u tome uspeo, on mora da kombinuje neurolingvistiku, drevnu mitologiju i informatiku.

Roman, primećuju novinari „Vajerda“, predviđa društvene mreže, kripto valute i Gugl ert.

 

Dmitrij Gluhovski – „Metro 2033“ (2002)

Posle nuklearne apokalipse 2033. godine, preživelo stanovništvo Moskve prinuđeno je da se spusti u prostor metroa.

Na svakoj stanici obitavaju različite grupe ljudi, međusobno razmenjuju dobra i ratuju.

Ali u mračnim tunelima su i mutanti ljudožderi, a dopire i mistreriozni glas koji izluđuje ljude…

U srce tame tog tunela kreće tinejdžer Artijom, da bi pokušao da spase ono što je od čovečanstva ostalo.

Ovo je prvi iz serijala romana ruskog pisca Dimitrija Gluhovskog, pretvorenog i u uspešnu seriju i video igru.

 

Margaret Atvud – „Oriks i Krejk“ (2003)

Dok njena „Sluškinjina priča“ opisuje svet koji je svakim danom sve verovatniji, jedna od najznačajnijih savremenih autorki Margaret Atvud u knjizi „Oriks i Krejk“ širi priču o genetski modifikovanom cirkusu do krajnjih granica, do „apokalipse bioinženjeringa“, kako je to naveo jedan od kritičara.

Najavljene su i brojne filmske adaptacije, a jednu od njih i HBO sa Darenom Aronofskim kao rediteljem.

 

Liju Sidžin – „Problem tri tela“ (2008)

Liu Sidžin već je bio jedan od najpoznatijih pisaca naučne fantastike u Kini kada se 2008. odlučio da se posveti prvom romanu.

Rezultat toga je „Problem tri tela“, roman smešten u period između Kulturne revolucije i sadašnjosti, ali i povezan sa tajanstvenom video igrom.

Taj roman inače je prvi deo trilogije, a pored zabave nudi i neke od zanimljivih naučnih uvida.

 

Endi Vir – „Marsovci“ (2015)

Debitantski roman Endija Vira doslovno je ono „naučno“ u sintagmi kojom se opisuje žanr, pošto je u knjigu uneo mnogo dobro istraženih detalja i naučnih činjenica o životu na Marsu.

U romanu se, recimo, opisuje kako uzgajati krompir uz ljudske tečnosti ili kako se koristi sistem za održavanje astronauta u životu da bi se pokrenuo „rover“.

U pitanju je pop-kulturno delo koje nije za svakoga i verovatno se neće izučavati na časovima književnosti.

to knjiga koja daje zanimljivu priču u prvom licu, iz ugla astronauta „zaglavljenog“ na crvenoj planeti bez izgleda da se vrati kući.

 

Margaret Atvud – „Srce se poslednje menja“ (2015)

Čudan koktel od romana: delom tehno distopija, delom satira, delom seksi komedija, a delom klasična Atvudova, opisuju ovaj roman novinari britanskog portala.

U sumornoj verziji Amerike, zaljubljeni par Šarmejn i Sten životare u svom automobilu pre nego što dobiju ponudu da uđu u projekat „Pozitron“.

U tom projektu stvarnost i društvo organizovani su kao život u američkom predgrađu sredinom 20. veka, ali postoji i začkoljica: svi parovi moraju da svakog drugog meseca rade u zatvoru, privremeno menjajući svoje domove sa drugim parom, nazvanim „zamene“.

Sve se dodatno usložnjava kada se i Šarmejn i Sten upuštaju u čudne seksualne veze sa njihovim „zamenama“…

 

Naomi Alderman – „Snaga“ (2016)

Margaret Atvud umešala je prste i u roman „Snaga“ kao mentorka Naomi Alderman dok je pisala ovaj roman opisan kao „‘Sluškinjima priča za 21. vek“

U pitanju je pametno napisan triler o ženama i devojkama koje otkrivaju sposobnost da ispuštaju struju iz šaka, što se različito odražava na različite kulture širom sveta.

Roman deluje kao TV serija, a ona će zapravo i biti snimljena uskoro u produkciji Amazona.

 

Džef Vandermer – „Born“ (2017)

Džef Vandermer, pisac sa darom za nadrealno, roman „Born“ počinje kada nepoznati ulični čistač naiđe na predmet od krzna džinovskog letećeg medveda u postapokaliptičnom gradu, a sve postaje još bizarnije kada se glavni lik sprijatelji sa morskim čudovištem nazvanim Born.

Iza svega toga, međutim, krije se greška u biotehnološkim istraživanjima, što od svega pravi prilično živopisnu distopiju.

 

Majk Ešli – „Uspon Meseca: Zlatno doba lunarnih avantura“ (2018)

Ova knjiga lako je mogla da se pojavi bilo gde na ovoj listi datoj po godinama, i među knjigama iz pedesetih, pa i pre njih, sa početka 20. veka.

Ovo je antologija sa briljantno odabranih naučno-fantastičnih priča britanskih pisaca o Mesecu: stupanju na njega, istraživanjima, promišljanjima, od H. G. Velsa i Artura Klarka, preko „Centra smrti“ Džudit Meril iz 1954. godine do danas.

Antologiju je priredio Majk Ešli, pisac i proučavalac istorije naučne fantastike.

 

Giš Džen – „Otporaši“ (2020)

Spekulativna distopija Giš Džen, objavljena je početkom 2020. godine, a smeštena je u blisku budućnost u „Auto Ameriku“.

Sve se vrti oko bejzbola, ova igra je u centru sveta podeljenog na one koji još uspevaju da imaju posao, „Umrežene“ i one koji ga nemaju, „Viškove“.

Priča se fokusira na Gven, koja dolazi iz porodice „Viškova“, a kada se ispolji njen talenat za bejzbol, ona dobija šansu da poboljša svoj status.

Ovako data priča samo je okvir za istraživanje kulture i vrednosti rada i slobodnog vremena.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar