2°C

Beograd

Photo: Pixabay

Izvor: Novosti

Vladimir Pištalo o obnovi biblioteke na Kosančićevom vencu uništene 6. aprila 1941.

Već punih 80 godina na Kosančićevom vencu, u srcu prestonice, zjapi ružna rupa sa ostacima temelja Narodne biblioteke Srbije, uništene u bomardovanju Beograda 1941. godine.

Bilo je nekoliko predloga šta da se čini sa ovim mestom, sinonimom stvaranja jedne kulture, a najnoviji, sa velikim izgledima da će biti i ostvaren stiže od Vladimira Pištala, pisca i v.d. upravnika NBS.

PROČITAJTE JOŠ: UMETNIČKA ROMANSA NA RELACIJI BEOGRAD – ZAGREB? (FOTO)

Otkrivajući detalje svoje ideje, Pištalo najpre kaže:

- Malo je poznato da su istog dana, 6. aprila, 1920. godine naši preci odlučili da podignu zgradu biblioteke. Vek od njihove preduzimljivosti i osam decenija od uništenja, prava su prilika za obnovu. Na Kosančićevim vencu izgorelo je 500.000 knjiga, oko 1.500 rukopisnih knjiga, mnogo periodike i kataloga. Pouzdano se može reći da je u pepeo pretvoreno i kulturno blago, koje je pokrivalo prostor od Venecije do Istanbula, na srpskom, staroslovenskom, nemačkom, mađarskom, italijanskom i turskom jeziku. Bio je to i ostao zločin protiv sećanja i mašte, ali ne smemo dozvoliti da bude i zločin protiv nade. Ideja o obnovi zdanja naišla je na odjek u SANU, UKS, udruženjima novinara, ali i kod običnih ljudi, čija se lica obično ozare kada se pomene ova mogućnost. Za ovakav poduhvat izuzetno je važna podrška Ministarstva kulture i ministarke Maje Gojković.

Sagovornik podseća da je "Kolorpers grupa" nedavno sporvela anketu sa pitanjem da li da na Kosančićevom vencu bude obnovljena biblioteka ili nešto drugo. Čak devedeset odsto se odlučilo za biblioteku. A zašto to kroz sve ove decenije nije učinjeno, teško je reći. Uvek je nedostajala politička volja, hrabrost i prave emocije.

- Mi ne želimo da učinimo ništa drugo nego što su Nemci posle rata uradili u Drezdenu, a Poljaci u Varšavi. Za njih je to bilo pitanje ponosa i uspostavljanje kontitnuiteta, pa se može koristiti njihovo iskustvo. Ideja je da se napravi memorijalni centar koji bi stranac, kada dođe iz Malmea ili Osake, rado obišao, onako kako odlaze u Muzej Nikole Tesle. Nova zgrada bi pričala priču o najvećem kutturnom zločinu u Drugom svetskom ratu, i o stradanju čitavog Beograda, ali bi bila okrenuta i budućnosti.

Spolja bi zdanje bilo istovetno kao i ono predratno. Ispred bi bila večna vatra, a na prostoru oko zgrade priređivali bi se manji kulturni događaji. Ispod, u podrumu, nalazila bi se rimska vila koja bi se videla kroz staklo i svedočila o rimskim temeljima Beograda.

PROČITAJTE JOŠ: Otvorena izložba "Odiseja nesvrstanih"!

- U centralnom delu, izložili bismo ono što je ostalo od uništenih knjiga. A pošto su najteže stradali rukopisi, deo postavke bi bio posvećen srpskim srednjovekovnim knjigama iz fonda bibioteke, pri čemu bi zbog bezbednosti bila izložena fototipska izdanja. Istovremeno u tom prostoru bi se restaurirale stare knjige, čime šaljemo poruku, da ne obnavljamo samo zgradu, već i našu kulturu. Planirane su i sobe, i kojima bi bile predstavljeni materijali iz beogradskih legata. Uglavnom su nedostupni javnosti, a ukoliko bismo izlagali po jedan mesečno, imali bismo materijala za četiri godine.

Na drugom spratu zdanja, prema Pištalovom predlogu, bila bi sala sa pogledom preko krovova na Ušće, koja bi se nazivala "Evropski pogled". Naime, pisac Vladimir Velmar Janković je pogled sa Kalemegdana nazvao pogled u Evropu. Na tom mestu bi jedna zemlja svakoga meseca predstavljala svoju kulturu. Tako bi zgrada bila mesto ne samo pijeteta, nego nade i saradnje međunarodnih kulturnih institucija, ističe Pištalo, i zaključuje:

- Ako želimo da ispričamo priču o našoj kulturi ovo je najbolji način. Potpuno sam siguran da će onaj ko preseče vrpcu obnovljene biblioteke na Kosančićevom vencu, koja bi mogla da bude jedan od najvećih simbola Beograda, ući u srpsku kulturnu istoriju.

PROČITAJTE JOŠ: SIN SEKE SABLIĆ NASLEDIO DAR ZA UMETNOST OD MAJKE!

Duh pola miliona knjiga

Napravili  smo nekoliko izložbi o obnovi biblioteke na samom Kosančićevom vencu, u NBS i drugim mestima i to je uvek nailazilo na izuzetno pozitivne reakcije - kaže Pištalo.

- Održano je i niz večeri na Kosančićevom vencu, kojima smo pokušali da pokažemo kako je to mesto i dalje za nas biblioteka, a ne gomila cigala kako spolja izgleda. Učestvovali su najistaknutiji pisci, koji su uvek isticali živo prisustvo duha pola miliona knjiga.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar
Golden Rose ad