14°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: HappyBSC

MALA FUKSA Hteo sam da budem prvi, ali je već bila pocepana

Nije uopšte razmišljao koliko je dugo vec preko okeana. Pet, šest, godina kao milion vekova. Stotine žena i stotine ljubavi merenih kilometarskim krevetima. Eh, sada je došlo vreme da opet, kao i mnogo puta pre, kasnih i toplih jeseni, razmišlja o njoj. Pustinja…

A gde je ljubav i dali ce je opet doživeti? Šta je to merilo uspeha? Kancelarija na dvadesetom spratu i gomila ljudi koji ti govore “mister”? Pamučne košulje i raznobojne kravate ili desetine matorki koje žele da budu sa njim, a on sa njima samo kada popije? Eh, ni kafane nisu kao onamo, neprolazno je prošao jedan deo mladosti i nikada, do sada, mu nije bilo žao. U ušima i danas zvoni Haris: “Ja bih noćas samo s tobom, kasno mi je za druge…”

Ovde je stigao sa dva prenatrpana kofera nepotrebnih stvari. Gomila krpe natopljene njenim suzama prema kojima ipak nije bio ravnodušan, ali hteo je da bude taugh-boy, uvek ledeno plavih očiju i nemilosrdan prema ženama. Ona ga je zbunjivala maštajući o zajedničkom životu i deci… Deci? Deci?! Hahahahaha…

Glupa pomisao svih junfera toga doba. Koje glupe vrednosti iz vremena kada je jedan pogled terao devojke da se rumene i ovlaže pamučne gaćice, majčinim rukama u robnim kućama vešto odabrane. Milion krugova tamo – ovamo po korzou i neizmerna ljubav sa njene strane pravile su diverziju njegovom planu da je kresne i da joj bude prvi. Uuuuuuuuuh… Samo da joj ga umoči i da je razdeviči, da joj skine mrak i razbije poslednju liniju odbrane…

Dosta mu je vlažnih pickica uvek spremnih radodajki po raznim bircuzima i disko klubovima, znojavih i masnih komšinica koje i ne osećaju kad im ga stavi, ili prosto-proširenih matorki, ali ipak zahvalnih, asistenkinja i profesorki nataknutih na njegovo mlado meso. Jednostavni dani zahvalnosti. A ona? Ona je bila mala i nežna. Grudi kao da su joj se tek razvile i osmeh koji odaje neku tajanstvenost. Pune usne, kao kod šiparice, kratka crna kosa i veseo osmeh.

Znao je da je imala nekih problema u porodici pre, ali pokušavao je da je teši imajući u glavi samo jedan cilj… Da je kresne i da ga ona pamti kao prvog! Ona bi njega pamtila, a on bi nju brzo zaboravio. Brucošica. Sama u velikom gradu. Lak plen koji ne zna šta je kurac pred kojim je gašen televizor kada se na njemu neko poljubi. I… Desilo se…

Desilo se jedne prohladne kasnojesenske večeri, kada je ledenosiva magla padala na ulice grada i zaledene lokvice na sred ulice. Desilo se kada ju je vraćao u tetkin stan, u kojem je živela ne plaćajući kiriju, samo praveći društvo suhopizdoj tetki, staroj usedelici, koja je već iz ko zna kojeg razloga, odavno zamrzela muškarce. Desilo se onda kad je osetio da više nema čekanja i kada je granica strpljenja ostala tamo negde dole u zadimljenom haustoru pored vrata odavno pokvarenih liftova.

Ona je šaptala, a on nije mogao da razume… Ona je gurala toplim ručicama, a on nije mogao da razume… Ona je plakala a on je svojim grubim poljubcima poništavao vrele suze i nije mogao da je razume…

- Ne… Ne… Ne… Nemoj molim te…. Nemoj i ti… - bile su reci koje nije razumeo ili samo u nastupu strasti nije hteo da razume.

Imponovalo mu je mišljenje drugova koji su mu govorili da sve one kažu “ne”, a misle “da”. Nikada pre ni sa jednom to nije doživeo kao sa njom. Ona je rekla “ne”, a on je mislio kaže “da”… Koji afrodizijak i sirovi poziv na surovo prodiranje. Nikada pre nije imao osecaj da cemu kurac puci svom silinom… Samo da mu je sveže, mlade, pičke, da mu je mirisnih tek propupalih usmina, da mu je da zaroni duboko i da probljuje vatru života…Okrenuo ju je prema zidu i podigao njene ruke gore prema plafonu, čvrsto ih pritisnuvši na zidove, poklopivši svojim dlanovima i ljubio je u vrat, u kosu i lice otraga, pokušavajući da ude nogama izmedu njenih… Osetio je otpor i ukocenost guznih mišica uz neprestano:

- Ne… Nemoj…

On je to slušao kao poziv jednom rukom tražeći ivicu haljine ušavši već jednom nogom medu njene. “Glupe dugačke suknje…” pomislio je, pokušavajući da joj zadigne suknju iznad bokova. A ona ? Ona se čudno predala stojeći tako podignutih ruku uza zid i jecala. Ušao je i drugom nogom, vešto rukom podižući suknju preko ramena i obgrlivši je oko pasa primičući joj guzu ka svojim preponama. Kada je osetio čvrstinu njene guze na svom boku približi usne vratu i poljubi je nekoliko puta, samo ovlaš joj suvim usnama dotičući usnu resicu:

- Ne boj se, samo malo, molim te… Pusti me samo malo…

Gde da ode? Gde da pobegne? I kako? Ne može… Bože, da li ga je zaista volela? Njega. Njega čiju ruku oseća na svom medunožju i kome je malopre rekla ‘ne’. Kako zaustaviti ono što se neumitno približava? On je već došao do guze prislonivši se uz nju, desnom rukom pokušavajući da otkopča pantalone, a levom da strgne gaćice. Rezak zvuk cepanja platna prolomio je vazduh i ona je osetila toplo meso na svojoj guzi, a njegove ruke su već našle prolaz ispod, maminim rukama pletenog, džempera do malih, a ipak lepo oblikovanih čvrstih grudi. Prvi dodir i neverovatan bol stiska prstiju propupalim bradavicama.

Ni bol nije osećala kao bol, već kao poniženje. Poniženje? Najdublje i najmoćnije osećanje od osobe za koju očekujete da vas voli, a ipak samo je strast vodi do krajnjeg cilja. Zašto? Niko ne može da nade odgovor na večito pitanje dozvoljene strasti, koja se, evo, dešava na najprizemnijem mestu: upišanom i punomračnom haustoru prastare zgrade koja miriše na samoću i bud.

Poražavajuća istina je ona koju oseća na svom slatkom ružičastom dupencetu i koja će za koji trenutak u punoj snazi biti i pulsirati u njoj. Ipak, volja da se brani i odbrani bila je savladana nemoći i bestrašćem i blokadom koja se ponovo aktivirala prema muškom svetu. Mislila je o tetkinim rečima:

- Hoće samo pičke.

Neumitna i istinita, bolna kao krik, logika kurca nasrtala je na ulaz njene pičkice. Vođen nekom čudnom snagom strasti pokušavao je da nade put do nevinog pičića kojeg je nameravao da razdeviči. Uzeti joj poštenje. Poniziti je. Pričati o njoj kao o budućoj drolji koja se njemu, eto, prvi put dala u noći u kojoj je potekla krv njenog himena. Od ovog trenutka ona će ući u sve priče o bordelima kao Šeherezada u hiljadu i jednoj noći. Jebaće je na stotine posle njega, ali on će biti taj koji je pustio krv himena njenog.

Pomislivši na to osetio je kako ona lagano širi noge, pokušavajući da da dozvolu i propusnicu nabreklom udu među drhtave noge oslonjene na nožne prste i ruke koje su kao prikovane bile, raširenih prstiju, naslonjene na zid. Obe ruke spustio je na bokove. Znao je… Pustila ga je da što pre završi sa onim što je mislila da je ljubav, u noći, kada je shvatila da su, u stvari, svi oni isti. Shvatila je da se vodilja svakog muškarca upravo ustremila izmedu njenih nogu pripremljena da prodre i da je grubo povredi. Zaćutala je i mirno čekala olakšavajući prilaz…

- Hoće samo pičke… Hoće samo pičke… Hoće samo pičke…

Pomislio je: ”Naravno. Popušta. Baš kao i mnoge pre nje.” Pronašavši put do cilja grubo se zabio, ceo i neoprezno. Ušao je u uski tunel, razošarano ne naišavši na prepreku. Znao je da treba da bude nežan, ali nije mogao da izdrži. Čudno. Ušao je bez otpora. Bila je uska, ali nije bila nevina. Nije bila nevina! Začudio se, ali nije mogao da stane, a njena ćutljivost ga je još više mamila da nastavi sa nabijanjem. Misli su mu letile na sve strane, a najviše ka tome da on ipak nije bio taj koji je prvi prodro u nju. Kurac! Taj nije umeo da razmišlja. Taj je udarao i zahuktano se pripremao za funkciju za koju je namenjen.

U jednom trenutku ona, suznog lica, sagne glavu i jednom rukom, provučenom izmedu nogu, počne da ga milje po mudima. Odlučila je da pomogne kurcu. Ne njemu nego toj njegovoj nemilosrdnoj alatki da što pre obavi svoj posao. Neverovatan osecaj topline koju su prouzrokovali njeni prstići teraju ga da svrši. Nije mogao više.

- Drolja! Kurva! Fuksa!

Svršavao je u nju. Duboko, sklopljenih očiju i kratkih nesvesnih trzaja. Pustila ga je da je napuni. Nije se izmakla sve dok njegov kurac nije, izgubivši snagu, sam ispao iz nje. Pokušao je da je zagrli. Izmigoljila se. Sramota ga je. Nije mogao da veruje da je učinio nešto ovako, a ona je mirno spustila suknju i ne okrenuvši se krenula ka stanu uz stepenice. Lift nije radio. Iscrpljen je seo na pod pored lifta i iz džinsa izvukao paklo cigareta, izvadio jednu i zapalio. Nije osećao ništa. Baš kao sada, daleko od stepeništa i lifta, čak na drugom kontinentu.

Još uvek razmišlja o njenim rečima u prostranoj i udobnoj kancelariji međunarodnog savetnika. U istoj onoj kancelariji u kojoj mu se ona i dalje javlja kao neki daleki san. Video ju je u hiljadu snova. Video ju je u stotinu žena. Ona se tiho pojavila iz mraka, sišavši niz stepenice i rekla tiho, prethodno ga pomilovavši po obraz:

- Nisi bio prvi… Moj očuh te preduhitrio… I on me zove malom fuksom!

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti