1°C

Beograd

Photo: pixabay

Izvor: Novosti

KO JE KRIV ZA PORAST CENE HRANE?

Izgleda  kao svojevrsan paradoks. Srbija proizvodi dovoljno hrane čija je cena na svetskoj pijaci otišla u visine kao nikada pre.

To je, međutim, nije spasilo od poskupljenja. Već smo se suočili sa višim cenama osnovnih životnih namirnica, a na redu je i poskupljenje električne energije koje, takođe, iz sopstvenih izvora, imamo dovoljno za naše potrebe.

PROŠITAJTE JOŠ: Obeleženo oslobođenje Smedereva u Drugom svetskom ratu!

Ipak iščekujemo povećanje cene struje za privredu što će dodatno pogurati sve ostale cene. Zato se danas oglasila Unija poslodavaca apelujući na Elektroprivredu Srbije da kupce u privredi zaštiti od fluktuacije cena na tržištu u uslovima kada nema inflacije. U suprotnom će, upozoravaju, biti ugrožen opstanak značajnog broja srpskih preduzeća. U nekima, poput hemijske industrije, električna energija čini više od 60 odsto ukupnih troškova.

Plaćamo kao da ništa nemamo

Na globalnom nivou hrana je za godinu dana poskupela 32 odsto. Cena električne energije u Evropi sa 50 evra po megavat satu, koliko je iznosila polovinom avgusta, pre deset dana je skočila na čak 200 evra.

Prema najnovijim podacima Narodne banke Srbije, inflaciju koja je 5,7 odsto viša nego u isto vreme prošle godine, 60 odsto su opredelile cene neprerađene hrane i energenata, koji čine jednu četvrtinu potrošačke korpe.

PROŠITAJTE JOŠ: NAJNOVIJI KORONA PRESEK: Evo današnjih brojki

Nismo ni do sada bili pošteđeni uticaja svetskog tržišta, pa smo tako malinu, čiji smo jedan od najvećih proizvođača u svetu, uvek kupovali na kašičicu, jer joj je cenu kod kuće diktirala ona iz inostranstva gde je i odlazio najveći deo roda. Ali bez maline se nekako i može. Isto smo ove godine doživeli sa cenom ulja i sada je pitanje gde je tome kraj, pogotovo kada su u pitanju cene osnovnih životnih namirnica.

Šta može država

Kako se zaštiti od uticaja rasta svetskih cena kod nas i da li se uopšte možemo zaštiti pošto smo deo tog liberalizovanog svetskog tržišta?

Profesor međunarodne trgovine na Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Predrag Bjelić za Sputnjik kaže da je nesporno da smo mi sami sebi dovoljni sa nekim resursima, ali isto tako i da smo vezani za svetsko tržište. Prerada, odnosno proizvodnja i prodaja je u rukama privatnih firmi i zašto bi, kako kaže, neko sada prodavao na domaćem tržištu jeftinije, ako može da izveze skuplje.

On, pri tom, ističe da naša država može da zabrani izvoz i da je toga bilo u ranijim godinama u slučaju pšenice, kukuruza. Može i da propiše kvotu i kao što imamo kvote za uvoz, mogu da se uvedu kvote za izvoz kada su u pitanju egzistencijalni proizvodi koji utiču na standard stanovništva. Takve mere se, ističe naš sagovornik, uvode radi stabilnosti domaćeg tržišta.

PROŠITAJTE JOŠ: IMUNIZACIJA U VRANJU: Dato više od 100.000 doza vakcina, više od polovine su kineske

„Tržište jeste liberalizovano, ali što se tiče poljoprivrede tu vlada poseban režim. Čak i EU ima jednu od najrigoroznijih poljoprivrednih politika gde ona u stvari strogo kontroliše izvoz i uvoz. Trgovina poljoprivrednim proizvodima nije u potpunosti liberalizovana. To je jedini sektor koji je isključen zato što mnoge zemlje intervenišu i imaju svoju poljoprivrednu politiku. Pored EU i zemlje EFTA , Norveška i Švajcarska, imaju još rigorozniju kontrolu, a i Rusija je zbog sankcija počela da stimuliše razvoj svoje privrede. U tom sektoru poljoprivrede zemlje su u velikoj meri zatvorene“, napominje profesor međunarodne trgovine.

Kako EU štiti svoje

On ukazuje i na to da smo mi u specifičnoj situaciji jer sa Evropskom unijom, koja ima zajedničku poljoprivrednu politiku koja ograničava i strogo reguliše izvoz, uvoz i proizvodnju na domaćem tržištu, Srbija ima potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji omogućava slobodno trgovanje, što je i uticalo da naglo poraste izvoz naših poljoprivrednih proizvoda u EU.

Od sada naše vesti možete čitati i na zvaničnom Twitter nalogu HappyBSC portala.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar
Golden Rose ad